Tag Archive for: zaštita životne sredine

Ko gazduje srpskom vodom: naši izvori u rukama stranaca

  • Kako smo dozvolili da nad 80 odsto izvorišta koja se eksploatišu u Srbiji gazduju inostrane kompanije. Vodne dozvole na 15 godina, svi računaju na produženje. Čak 34 firme eksploatišu izvore, većina iz Nemačke, SAD, Holandije…

Bojana CARANOVIĆ, Marijana SPASENOV
Izvor: www.novosti.rs

Ilustracija / Depositphotos

Voda je naše bogatstvo, ali od nje vajdu imaju samo stranci. To bi moglo da se kaže za strateški resurs koji Srbija poseduje, jer nad više od 80 odsto izvorišta gazduju inostrane kompanije. Iako po zakonu vlasnik izvorišta vode može da bude samo država Srbija, stranci su se izborili da eksploatišu ovo bogatstvo najmanje 15 godina. To je maksimalan period na koji se izdaju vodne dozvole, ali većina računa na – “produžetke”.

Stručnjaci kažu da je naša zemlja bogata kvalitetnim podzemnim vodama, pogodnim za vodosnabdevanje stanovništva, ali da je to ograničen resurs, kojim se treba ophoditi pažljivo.Od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše se svega oko 20 odsto. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Zato je komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.

Procenjuje se da se trenutno u Srbiji 34 firme aktivno bave flaširanjem vode, ali sa čak četiri petine flaširane vode koja se puni u Srbiji rukovode kompanije iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Po rečima Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, Srbija nema taj luksuz da se razbacuje pijaćom vodom i nije dobro da eksploatacija bude u vlasništvu stranaca, jer je reč o najosetljivijem i najvažnijem planetarnom resursu.

– Po zakonu su svi izvori u vlasništvu Srbije, ali su dati pod određenim uslovima na korišćenje. Bez obzira na to na koliko godina eksploatisanja su potpisani ugovori, nismo ih otuđili i kako budu isticali ugovori, ili na drugačiji način, trebalo bi da gledamo da vraćamo izvorišta – upozorava Trivan.

Samo devet kompanija koje se bave flaširanjem voda u Srbiji su članovi Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda naše zemlje. Branka Šerović, direktor ovog Udruženja, kaže da Srbija spada među zemlje koje su relativno bogate izvorima kvalitetne mineralne vode, ali količina vode nije neograničena.

– Punionice prirodnih mineralnih voda i prirodnih izvorskih voda obavljaju flaširanje na osnovu rešenja o eksploatacionom pravu, vodnoj dozvoli kojom se utvrđuje pravo i uslovi korišćenja vode, i izdaje se sa određenim rokom važenja – ističe Šerovićeva. – Ova rešenja donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Zakona o vodama. U ovom ministarstvu naglašavaju da su vode prirodno bogatstvo i da su u svojini Republike Srbije, što je uređeno Zakonom o vodama.

– Tim propisom određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće – odgovaraju u Ministarstvu vodoprivrede. – Svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, ne može se obavljati bez vodne dozvole. Ovom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, njome se praktično daje pravo na korišćenje voda i uslovi pod kojim režimom se to može vršiti. Dozvole se daju sa odgovarajućim rokom važenja, a najduže na period od 15 godina.

Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže da naša izvorišta ne bismo smeli tako lako ustupati stranim kompanijama, ali i da bi trebalo napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima. – Bez naših primarnih nacionalnih resursa, uključujući i vodu, zemljište, šume, ne može da se planira za budućnost. Što se tiče geotermalnih voda, tu smo na evropskom nivou – kaže Ristić. – Priroda nas je podarila, ali bismo morali da ih koristimo mnogo obazrivije.

Zablude oko potencijala

Profesor Ristić  tvrdi da Srbija nije preterano bogata vodnim potencijalom: – Kada je reč o autohtonim površinskim vodama, najsiromašniji smo na Balkanu. Iako imamo dosta tranzitnih voda koje nam dolaze sa teritorija drugih država, poput velikih tokova, Dunava, Save, Tise, Tamiša, oni ne mogu biti strateški osnov za planiranje vodosnabdevanja. Istovremeno, imamo izvesni potencijal podzemnih voda, koje su vrlo kvalitetne i pogodne za vodosnabdevanje stanovništva. I to je limitiran resurs.

Zakon

Upravljanje vodovodnim sistemima, pa i izvorištima, povereno je ili javnim preduzećima za regionalno vodosnabdevanje, javnim komunalnim preduzećima na teritorije opštine, ili drugim subjektima, u zavisnosti od toga kome je izdata vodna dozvola – ističu u Ministarstvu poljoprivrede. – Pitanja vezana za potrebna hidrogeološka istraživanja u nadležnosti su organa nadležnih za geologiju.

Najavljen veliki investicioni zamah

  • Narednih godina, do 2027, u sisteme za preradu otpadnih voda treba da bude uloženo oko 4,3, a u proizvodnju i distribuciju vode za piće oko 1,5 milijardi evra, rekao je, između ostalog, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu.

„Ovaj vek će biti vek zelenih politika i zelenih investicija. Što pre to shvatimo, to ćemo pre biti u vozu za budućnost“, istakao je ministar.

Izvor:  www.ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan pozvao je domaće i strane privrednike da ulažu u oblast zaštite životne sredine i na taj način doprinesu razvojnom zamahu Srbije i boljem kvalitetu životne sredine građana. Obraćajući se učesnicima plenarne sesije „Oblikovanje budućnosti životne sredine u uslovima klimatskih promena i nedostatka ljudskih resursaˮ na  Kopaonik biznis forumu, Trivan je izrazio zadovoljstvo što je taj reprezentativni skup uspešnih ekonomista i privrednika – „srpski Davos“,  zaštitu životne sredine prepoznao i uvrstio u program kao temu od značaja za društveni i privredni napredak.

Ukazujući da smo u prelomnoj godini za rešavanje višedecenijskih problema i pitanja u zaštiti životne sredine, ministar je naglasio da je prepoznavanje ove oblasti kao izuzetno profitabilne i za investiranje perspektivne, od ključnog značaja za postizanje evropskih standarda u životnoj sredini naše zemlje. Krajem prošle godine Srbija i Beograd su od Ujedinjenih nacija i njihovog programa za zaštitu životne sredine dobili organizaciju velike međunarodne konferencije o inovativnim rešenjima za smanjenje zagađenja u južnoj i jugoistočnoj Evropi, na kojoj je učestvovalo preko 20 delegacija, što je potvrda da je ovaj potencijal prepoznala i međunarodna zajednica. „Ovaj vek će biti vek zelenih politika i zelenih investicija. Što pre to shvatimo, to ćemo pre biti u vozu za budućnost“, istakao je ministar.

Da bismo dostigli kvalitet životne sredine kakav je u razvijenim zemljama Evropske unije, ali pre svega, da bismo poboljšali kvalitet života naših građana, u zaštitu životne sredine u Srbiji bi trebalo uložiti oko 15 milijardi evra u narednim godinama, ukazao je Trivan. U prvom periodu do 2027. samo za sisteme za preradu otpadnih voda u Srbiji biće potrebno oko 4,3 milijarde evra, za vodu za piće oko 1,5 milijardi evra, a u oblast otpada moraćemo uložiti, kako je procenjeno, milijardu  i tristotine četrdeset četiri miliona evra, što čini preko sedam milijardi evra neophodnih investicija. U pitanju su investicije koje se mogu vratiti višestruko, i doprineti podizanju privrednog, životnog, sveukupnog društvenog standarda. Kako je procenio Fiskalni savet, potrebno povećanje budžetskih izdataka za zaštitu životne sredine iznosi oko 1,2 do 1,4 posto BDP-a (oko 500 mil evra). Javne investicije u životnu sredinu u narednim godinama procenjuju se na 8,5 milijardi evra. „Kada je reč o  finansijskim kapacitetima, uključivanje privatnog sektora, javno-privatnog partnerstva je noseća politika ovog ministarstva“, istakao je Trivan.

Navodeći brojne projekte planirane u različitim sektorima zaštite životne sredine, ministar je ukazao da je potrebno razmisliti o većem uključivanju privatnih investicija i nacionalnih izvora finansiranja, kao i da je neophodno da se u potpunosti operacionalizuje Zeleni fond. „Ne možemo dozvoliti da budemo zemlja koja najmanje izdvaja za životnu sredinu u regionu“ rekao je ministar, i dodao da je jedan od preduslova uspešnog sprovođenja politika i strategija u oblasti zaštite životne sredine i jačanje Ministarstva, povećanje njegovih, ne samo finansijskih, nego i kadrovskih kapaciteta, uz angažovanje oko 200 ljudi, od čega 100 pripravnika.

„Glavni prioritet Ministarstva zaštite životne sredine, što je ujedno i glavni prioritet Srbije, jeste izrada projektno-tehničke dokumentacije, jer ona prethodi svakom investiranju“, rekao je Trivan. Oslanjajući se na iskustva zemalja koje su prošle istim putem kojim ide Srbija, potrebno je jačati mehanizam finansiranja i pomoći lokalnim samoupravama u realizaciji projekata zaštite životne sredine. „Iz svojih skromnih sredstava odvojili smo 450 miliona dinara ove godine za finansiranje projektno-tehničke dokumentacije lokalnih samouprava, i taj konkurs bi upravo trebalo da krene. To je početak zamajca kojeg ćemo imati ove godine. Završavamo pregovore sa jednom od evropskih banaka o veoma povoljnom kreditu od 200 miliona evra, kako bi se krenulo u izradu projektno-tehničke dokumentacije ali i realizaciju projekata na koje se te dokumentacije odnose. Ovo je momenat preokreta za životnu sredinu Srbije“, naglasio je ministar.

Zaključujući da svi mogu zajednički da doprinesu da Srbija bude čistije i zdravije mesto za život, ministar Trivan je pozvao privredu, „naročito domaću, uspešnu, da se ponovo dokaže ovde gde je najpotrebnija, najsposobnija, i naravno, da zaradi. „Ministarstvo zaštite životne sredine nudi javno-privatna partnerstva, nudi podršku, jedino ne može da ponudi Srbiju koja pripada svima nama. Ovo je priča o Srbiji“, zaključio je Trivan.