- Javna rasprava o nacrtu ovog zakona sprovedena je od 12. marta do 4. aprila
- U saradnji sa Udruženjem za tehnologiju vode dostavili smo primedbe i komentare na predloženi tekst
Javna rasprava o Nacrtu zakona o vodi za ljudsku upotrebu otvorena je 12. marta 2018, okruglim stolom u niškom Institutu za javno zdravlje. Tri dana kasnije, 15. marta u Beogradu, predložena rešenja predstavljena su na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.
Nacrt zakona je sačinila radna grupa u kojoj su bili predstavnici Ministarstva zdravlja i instituta za javno zdravlje Srbije, Vojvodine, Beograda i Niša. Predloženim tekstom uređuje se zdravstvena ispravnost i kvalitet vode ljudsku upotrebu, obaveze subjekata u poslovanju vodom, način obavljanja monitoringa i službenih kontrola, sistem obaveštavanja i informisanja, nadležnost državnih organa i druga pitanja od značaja za ovu tematiku. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaće da važe neke odredbe Zakona o bezbednosti hrane, odredbe Zakona o vodama koje se odnose na zdravstvenu ispravnost vode za piće, kao i Zakon o fluorisanju vode za piće i svi podzakonski propisi doneti na osnovu tog zakona
Ovih dana očekuje se objavljivanje izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi.
U saradnji sa Udruženjem za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Ministarstvu zdravlja smo dostavili primedbe i komentare na nacrt ovog zakona. Tekst našeg stručnog tima glasi:
„ Naziv zakona nije adekvatan.
Treba treba da glasi: Zakon o kvalitetu vode za ljudsku upotrebu
Komentar:
Predmet Zakona prema sadržini je uređivanje okvira za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta vode namenjene za ljudsku upotrebu, za piće. Naziv Zakona se zasniva na odredbama Direktive ’Council Directive 98/83/EC on the quality of water intended for human consumption’ koja se tiče kvaliteta vode za piće, te naziv Zakona treba da odslikava naziv polaznog dokumenta.
Ovim zakonom prestaju da važe odredbe u vezi sa kvalitetom vode namenjene za ljudsku potrošnju iz Zakona o vodama, pa ovaj zakon preuzima obaveze da uredi složenu problematiku, da obuhvati brojne aspekte i brojne zainteresovane strane koje imaju uticaja na kvalitet vode za ljudsku potrošnju.
Snabdevanje vodom je jedinstveno, tema zakona je multidisciplinarna, te je neophodna preciznost i usaglašenost sa drugim propisima. Fragmentarnost struka i regulative, u suprotnom, kroz manjkavosti, nepreciznosti i neusaglašenosti stvaraju pogodno tlo za dešavanje nesreća i u svakom slučaju dovešće do prilika za dešavanje nesreća u vezi sa kvalitetom vode za ljudsku potrošnju.
Preambula
Voda za piće je osnovno ljudsko pravo. Voda je javno dobro. (Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 28. jula 2010. (šezedestčetvrto zasedanje). Voda za piće mora svima da bude dostupna.
Usluge snabdevanja vodom za piće moraju da budu priuštive. (Povelja o osnovnim pravima Evropske unije)
Komentar
Osnovni nedostatak Nacrta zakona o vodi za ljudsku upotrebu je da nije uzeo u obzir savremeni pravni okvir koji vodu za piće svrstava u paket osnovnih ljudskih prava, kako je to definisano:
- u duhu savremene teorije uloge države, ljudsko pravo na vodu podrazumeva obavezu države da poštuje, štiti i stvara uslove za ostvarenje prava na vodu za piće.
(The human right to water and sanitation, Resolution adopted by the UN General Assembly on 28 July 2010, Sixty-fourth session);
“Calls upon States and international organizations to provide financial resources, capacity-building and technology transfer, through international assistance and cooperation, in particular to developing countries, in order to scale up efforts to provide safe, clean, accessible and affordable drinking water and sanitation for all”;
- As mentioned in the Commission Communication on the European citizens’ initiative ‘Water and sanitation are a human right! Water is a public good, not a commodity!’, access to safe drinking water and sanitation is inextricably linked to the right to life and human dignity, as recognised by the Charter of Fundamental Rights of the European Union, and to the need for an adequate standard of living. The Commission also underlined the importance of the human rights dimension of access to safe drinking water and committed to ensuring that this remains at the heart of its policies. Proposal for a Directive of the European Parliament and of the Council on the Quality of Water Intended for Human Consumption (recast), European Commision, Brussels, 1.2.2018.
Sledeći nedostatak Nacrta zakona je da ne uzima u obzir, odnosno ne prepoznaje pojam dostupnosti vode za piće, koji ima dimenziju sagledavanja diskriminacije i podrazumeva fizičku i finansijsku pristupačnost.
- Fizička pristupačnost vode se odnosi na siguran i prihvatljiv pristup za sve, uključujući osobe sa posebnim potrebama, decu i osobe starije dobi i žene, na način koji ne ugrožava fizičku sigurnost osoba tokom pristupa vodi za piće.
- Finansijska pristupačnost vode se odnosi na troškove priključenja i troškove potrošnje tako da ne budu prepreka pristupu vodi za piće. Finansijska pristupačnost ne pretpostavlja besplatne usluge, već pravo i obavezu da potrošač zbog nemogućnosti plaćanja ne bude isključen sa sistema javnog vodosnabdevanja – to su posebni i socijalno opravdani slučajevi.
Uvodni deo
Program monitoringa treba da obezbedi praćenje vrednosti parametara kvaliteta vode namenjene za ljudsku potrošnju i izveštavanje o stanju.
Komentar
Monitoring (praćenje) je širi pojam od pojma monitoringa kvaliteta. Tekst preambule Direktive, stavka 5, navodi da radi kontrole rizika po zdravlje ljudi, programi monitoringa bi trebalo da obezbede da su uspostavljene mere kroz lanac snabdevanja vodom i da razmotre informacije o vodnim telima iz kojih se zahvata voda koja se koristi za ljudsku upotrebu.
Bitno je navesti da programi monitoringa ne mogu da garantuju da će mere biti primenjene, niti da će biti razmotrene informacije o vodnim telima. Ono što program monitoringa može da obezbedi jeste samo monitoring, a ne i upravljanje.
U ovom komentaru koriste se skraćenice:
ZOVLjU Zakon o vodi za ljudsku upotrebu
ZOV Zakon o vodama
ZKD Zakon o komunalnim delatnostima
Predlog ovog zakona sadrži više pojmova koji su prethodno obuhvaćeni drugim navedenim zakonima koji uređuju ovu oblast. U nastavku se navode termini koje treba usaglasiti, tako da se dosledno definišu u celom zakonodavstvu za ovu oblast.
Značenje izraza
Treba:
– u stavu 1) usaglasiti značenje termina voda za ljudsku upotrebu (prema ZOVLjU i ZOV);
– u stavu 3) usaglasiti značenje termina zona, ili upotrebiti termin područje snabdevanja;
– u stavu 6) usaglasiti javno i značenje termina javni vodovod;
– u stavu 13) treba dodati da se radi o monitoringu kvaliteta. Monitoring je planska aktivnost ovlašćene laboratorije instituta/zavoda za javno zdravlje koja propisanim obimom i dinamikom obavlja kontrole radi prikupljanja informacija o vodi za ljudsku upotrebu;
- definisati javno snabdevanje vodom za piće tako da se uskladi u zakonima ZOVLjU ZOV i ZKD;
- definisati izraz ’rizik’;
- definisati izraz ’bezbednost vode za piće’, kao suštinski za ovaj zakon;
- definisati izraz ’nebezbednost vode za piće’.
Bezbednost vode za piće
Član 6.
Definisati ’program praćenja vode za piće’
Komentar
Nije definisan pojam ’program praćenja vode za piće’, a izrazi koji jesu definisani su ’interno praćenje’ i ’monitoring’.
Subjekat u poslovanju vodom za piće
Član 7.
Uskladiti pojam subjekta sa pojmom vršioca komunalne delatnosti snabdevanja vodom, snabdevača ili operatora. Mora se usvojiti jedinstven termin.
Komentar
Prema ZOVLjU, subjekat u poslovanju vodom za piće za javno vodosnabdevanje vodom je pravno lice određeno posebnim zakonom i upisano u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom koji uređuje registraciju privrednih subjekata.
Prema ZKD, komunalnu delatnost (snabdevanje vodom za piće, u ovom slučaju) mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, i isti se imenuju kao Vršioci komunalnih delatnosti.
Obaveze subjekta
Član 8.
Treba da glasi:
Radi bezbednosti vode za piće u području snabdevanja javnog vodovoda subjekat mora da izradi i primenjuje Plan za bezbednost vode za piće.
Plan iz stava 1. ovog člana izrađuje se prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije koje se zasnivaju na proceni rizika i principima upravljanja rizikom i prema standardu EN 15975-2 koji se odnosi na snabdevanje vodom za piće ili prema drugom standardu koji je međunarodno priznat.
Komentar
Pojam bezbednosti vode za piće, pored zdravstvene ispravnosti sadrži i tehničke zahteve u pogledu kontinuiteta, količina i pritiska, kao i estetske zahteve. Radi obezbeđenja vode za piće u području snabdevanja javnog vodovoda subjekat mora da izradi i primenjuje Plan za bezbednost vode za piće. (u originalu Water Safety Plan). Naziv standarda ne treba navoditi, jer se standardi menjaju.
Odgovornost subjekta
Član 9.
Komentar
Za bezbednost vode za piće koju subjekat isporučuje korisnicima, pored subjekta odgovorna je i jedinica lokalne samouprave.
Vlasnik sistema za snabdevanje vodom jedinica lokalne samouprave/država daje mogućnost dodeljivanja pojedinih odgovornosti i toj strani, koja je de facto donosilac odluka o snabdevanju vodom za piće.
Izveštaj o kontroli vode za piće
Član 15, stav 2 treba da glasi
2) stručno mišljenje sa ocenom o bezbednosti vode za piće na osnovu usklađenosti izmerenih vrednosti parametara sa propisanim vrednostima, koje daje stručni multidisciplinarni tim koje sačinjava doktor medicine-specijalista higijene nakon stručnog razmatranja laboratorijskih analiza iz tačke 1) ovog stava, uslova pod kojima se obavlja vodosnabdevanje snabdevanje vodom za piće i sagledavanja rizika po zdravlje ljudi. (i) usklađenosti izmerenih vrednosti parametara sa propisanim vrednostima sa opsegom tolerancije, koje sačinjava doktor medicine-specijalista higijene nakon stručnog razmatranja laboratorijskih analiza,
Komentar
Stručno mišljenje daje multidisciplinarni tim koji čine stručnjaci različitih struka i specijalnosti.
U praksi doktor medicine specijalista higijene samo uporedi izmerene vrednosti parametara kvaliteta vode za piće (koje su određene u mikrobiološkoj i fizičko-hemijskoj laboratoriji, a ti nalazi su već overeni od odgovarajućih analitičara (mikrobiolog i hemičar) i podležu proceduri akreditacije laboratorije. Stručno razmatranje doktora medicine specijalista higijene se svodi samo na „pogled“ koji je parametar prekoračen u odnosu na propisanu vrednost i time se završava „stručno mišljenje“ sa overom. Na koji način će institut/zavod za javno zdravlje sagledavati rizik po zdravlje ljudi? Koju će metodologiju primenjivati?
Postupanje u slučaju zdravstvene neispravnosti vode za piće
Član 16. treba da glasi
Ako je na osnovu izveštaja ocenjeno da je voda za piće zdravstveno neispravna, institut/zavod za javno zdravlje obaveštava subjekat, odnosno vlasnika ili korisnika javnog objekta i ministarstvo.
Ako je zdravstveno neispravna, voda za piće nije bezbedna: obustavlja se isporuka, zabranjuje upotreba vode za piće i odmah se preduzimaju korektivne mere;
1) predstavlja rizik po zdravlje ljudi –
2) ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi – voda za piće može se određeni vremenski period koji nije duži od 30 dana u toku kalendarske godine isporučivati, odnosno upotrebljavati za održavanje lične i opšte higijene.
Komentar
Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) bezbednom vodom za piće smatra se voda koja ne predstavlja opasnost za zdravlje tokom konzumiranja za vreme života, jer ne sadrži ni mikrobiološke patogene organizme, ni hemijske, kao ni radiološke agense, što je definisano posebnim podzakonskim aktom.
Precrtane su odredbe koje potrošače mogu da dovedu u nedoumicu. Omogućavanje primene ovakvih odredaba doprinosi gubljenju poverenja u sistem javnog snabdevanja vodom.
Vremenski ograničeno prekoračenje vrednosti parametara u vodi za piće
Član 18.
Ova odredba je u suprotnosti sa savremenim naučnim saznanjima i treba je izbrisati.
Stručni savet za vodu za piće
Član 19.
Briše se.
Informisanje javnosti
Čl. 20.
Treba propisati sadržaj godišnjeg izveštaja o kontroli vode za piće u cilju uspostavljanja odgovarajućeg izveštavanja u vezi sa kvalitetom vode za piće u Republici Srbiji. Propisati da Vlada RS razmatra i usvaja godišnji izveštaj i donosi plan za unapređenje kvaliteta vode za piće u Republici Srbiji.
Važna napomena
Ovaj predlog zakona ne predviđa obavezu boljeg informisanja potrošača o kvalitetu vode za piće iz javnih sistema za snabdevanje vodom iz kojih se snabdevaju, a trebalo bi, prema aktuelnom predlogu nove EU Direktive o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu iz 2018. Važna promena u zakonodavstvu EU je i predviđanje internetskog pristupa informacijama o kvalitetu vode za piće i deficitu u snabdevanju, čiji cilj je jačanje poverenja u vodu iz javnog vodovodnog sistema (slavine).
U Zakonu treba naglasiti da se planovi za bezbednost vode za piće donose i sprovode od sliva do slavine.
Zakon treba značajnije da najavi zahteve i posledice koje će se razmatrati Planom, kao i ko Plan izrađuje, odobrava, sprovodi, realizuje, kontroliše, itd..
Komentar
Suština Zakona svodi se na:
- planiranje i sprovođenje monitoringa, kao i razmatranje zabrane korišćenja vode u slučaju zdravstvene neispravnosti, a na osnovu rizika (!?), i
- planove za bezbednost vode za piće.
Sa jedne strane, Zakon se bazira na ispitivanju vode na izlazu iz sistema – točećim mestima.
Sa druge strane, veoma škrto najavljuje se plan koji treba sve da reši. ’Plan se izrađuje…’, ali svakako da se očekuje odgovor da će sve to biti navedeno u podzakonskom propisu.
Zakon o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu treba da preuzme savremene odredbe i smernice (UN i EU) koje će omogućiti da se nivo bezbednosti vode za piće iz javniih vodovodnih sistema u našoj zemlji podigne tako da bezbedna voda buda svima dostupna.
Leskovac dobija novi kolektor, Vlada Srbije izdvojila preko 3,9 miliona evra
U ime Ministarstva za zaštitu životne sredine Ugovor je potpisala Darinka Radojević, naglasivši da je ovaj projekat jedan od najznačajnijih za to ministarstvo
Novi kolektor će biti dugačak 5.150 metara
Izvor: Jugmedia
„Reč je o kapitalnom projektu od izuzetne važnosti, kojim ćemo zaokružiti sistem zaštite životne sredine“, rekao je Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca (na slici desno)
Novi gradski kolektor, koji vodi do već izgrađenog i opremljenog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, Leskovac će dobiti za 22 meseca, a njegovu izgradnju i nadgledanje finansiraće Vlada Srbije, odnosno Minstartsvo za zaštitu životne sredine, iznosom od oko 3,9 miliona evra.
Posle godinu dana rada na pripremi ovog projekta, 30. jula 2018. u sedištu Grada ugovor su potpisali gradonačelnik Leskovca i predstavnica Minsitarstva za zaštitu životne sredine.
Kolektor će graditi kompanija „Kostag“ iz Beograda s kojom je 20. juna potpisan ugovor na iznos od preko 417 miliona dinara, dok je za nadzor izdvojeno dodatnih 46,5 miliona, za šta je, po ugovoru od 22. juna ove godine, zadužena firma „Beohidro“, takođe iz Beograda. To će biti drugi po redu kolektor za prikupljanje i odvod otpadnih voda jer je prethodni istrulio u zemlji, pa su tako propala preko dva miliona evra, zbog čega postrojenje nije moglo da radi. Novi kolektor će ići istom trasom kao stari, koji će biti uklonjen.
Grad Leskovac je za eksproprijaciju zemljišta kroz koje će kolektor proći izdvojio 20 miliona dinara i, po rečima gradonačelnika Cvetanovića, već je završeno 99 posto posla, gde su obuhvaćene oko 403 parcele.
„Znamo da smo završili fabriku za prečišćavanje otpadnih voda u vrednosti od 10.4 miliona evra, pre svega zahvaljujući donaciji Evropske unije“, dodao je Gradonačelnik, „ali ona na žalost nije privdena nameni. Zbog toga je postojala opasnost da ćemo ta sredstva morati da vratimo ukoliko se to i ne dogodi.“
Da Vlada Srbije nije izdvojila sredstva za kolektor, propala bi i davno obećana donacija Vlade Holandije od skoro osam miliona evra za izgrdanju 88 kilometara kanalizacione mreže za 16 naseljenih mesta u severnom delu Leskovca.
Мikrоplаstikа i živоtnа srеdinа
Vlаžnе mаrаmicе, filtеri duvаnskih prоizvоdа, štаpići zа uši.., stvаrајu zаgušеnjа kаnаlizаciје čiје оtklаnjаnjе Vеliku Britаniјu kоštа оkо 115 miliоnа еvrа gоdišnjе
Prеdlоg dirеktivе Еvrоpskе kоmisiје о plаstičnim prоizvоdimа zа јеdnоkrаtnu upоtrеbu nаišао је nа оpštu pоdršku prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје, strukоvnih udružеnjа, kао i svih zаintеrеsоvаnih zа оčuvаnjе kvаlitеtа živоtnе srеdinе. Prеmа prоcеni Kоmisiје, kаkо је sаоpštеnо, kоrеktivnе mеrе u оblаsti prikuplјаnjа i prеčišćаvаnjа оtpаdnih vоdа kоštајu 7,7 miliјаrdi еvrа gоdišnjе, štо prеdstаvlја оkо 18 оdstо ukupnih trоškоvа sеktоrа оtpаdnih vоdа Еvrоpskе uniје.
Pružајući pоdršku Prеdlоgu dirеktivе, EurEau је Kоmisiјi uputiо niz kоrisnih prеdlоgа, sugеstiја i kоmеntаrа, nаglаšаvајući vаžnоst mеrа zа pоdizаnjе svеsti о znаčајu оvе prоblеmаtikе. Оvdе mоžеtе prеuzеti tеkst kоmеntаrа nа srpskоm i еnglеskоm јеziku.
Primеdbе nа Nаcrt zаkоnа о vоdi zа lјudsku upоtrеbu
Javna rasprava o Nacrtu zakona o vodi za ljudsku upotrebu otvorena je 12. marta 2018, okruglim stolom u niškom Institutu za javno zdravlje. Tri dana kasnije, 15. marta u Beogradu, predložena rešenja predstavljena su na okruglom stolu u Privrednoj komori Srbije.
Nacrt zakona je sačinila radna grupa u kojoj su bili predstavnici Ministarstva zdravlja i instituta za javno zdravlje Srbije, Vojvodine, Beograda i Niša. Predloženim tekstom uređuje se zdravstvena ispravnost i kvalitet vode ljudsku upotrebu, obaveze subjekata u poslovanju vodom, način obavljanja monitoringa i službenih kontrola, sistem obaveštavanja i informisanja, nadležnost državnih organa i druga pitanja od značaja za ovu tematiku. Stupanjem na snagu ovog zakona prestaće da važe neke odredbe Zakona o bezbednosti hrane, odredbe Zakona o vodama koje se odnose na zdravstvenu ispravnost vode za piće, kao i Zakon o fluorisanju vode za piće i svi podzakonski propisi doneti na osnovu tog zakona
Ovih dana očekuje se objavljivanje izveštaja o sprovedenoj javnoj raspravi.
U saradnji sa Udruženjem za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, Ministarstvu zdravlja smo dostavili primedbe i komentare na nacrt ovog zakona. Tekst našeg stručnog tima glasi:
„ Naziv zakona nije adekvatan.
Treba treba da glasi: Zakon o kvalitetu vode za ljudsku upotrebu
Komentar:
Predmet Zakona prema sadržini je uređivanje okvira za obezbeđenje odgovarajućeg kvaliteta vode namenjene za ljudsku upotrebu, za piće. Naziv Zakona se zasniva na odredbama Direktive ’Council Directive 98/83/EC on the quality of water intended for human consumption’ koja se tiče kvaliteta vode za piće, te naziv Zakona treba da odslikava naziv polaznog dokumenta.
Ovim zakonom prestaju da važe odredbe u vezi sa kvalitetom vode namenjene za ljudsku potrošnju iz Zakona o vodama, pa ovaj zakon preuzima obaveze da uredi složenu problematiku, da obuhvati brojne aspekte i brojne zainteresovane strane koje imaju uticaja na kvalitet vode za ljudsku potrošnju.
Snabdevanje vodom je jedinstveno, tema zakona je multidisciplinarna, te je neophodna preciznost i usaglašenost sa drugim propisima. Fragmentarnost struka i regulative, u suprotnom, kroz manjkavosti, nepreciznosti i neusaglašenosti stvaraju pogodno tlo za dešavanje nesreća i u svakom slučaju dovešće do prilika za dešavanje nesreća u vezi sa kvalitetom vode za ljudsku potrošnju.
Preambula
Voda za piće je osnovno ljudsko pravo. Voda je javno dobro. (Rezolucija Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od 28. jula 2010. (šezedestčetvrto zasedanje). Voda za piće mora svima da bude dostupna.
Usluge snabdevanja vodom za piće moraju da budu priuštive. (Povelja o osnovnim pravima Evropske unije)
Komentar
Osnovni nedostatak Nacrta zakona o vodi za ljudsku upotrebu je da nije uzeo u obzir savremeni pravni okvir koji vodu za piće svrstava u paket osnovnih ljudskih prava, kako je to definisano:
(The human right to water and sanitation, Resolution adopted by the UN General Assembly on 28 July 2010, Sixty-fourth session);
“Calls upon States and international organizations to provide financial resources, capacity-building and technology transfer, through international assistance and cooperation, in particular to developing countries, in order to scale up efforts to provide safe, clean, accessible and affordable drinking water and sanitation for all”;
Sledeći nedostatak Nacrta zakona je da ne uzima u obzir, odnosno ne prepoznaje pojam dostupnosti vode za piće, koji ima dimenziju sagledavanja diskriminacije i podrazumeva fizičku i finansijsku pristupačnost.
Uvodni deo
Program monitoringa treba da obezbedi praćenje vrednosti parametara kvaliteta vode namenjene za ljudsku potrošnju i izveštavanje o stanju.
Komentar
Monitoring (praćenje) je širi pojam od pojma monitoringa kvaliteta. Tekst preambule Direktive, stavka 5, navodi da radi kontrole rizika po zdravlje ljudi, programi monitoringa bi trebalo da obezbede da su uspostavljene mere kroz lanac snabdevanja vodom i da razmotre informacije o vodnim telima iz kojih se zahvata voda koja se koristi za ljudsku upotrebu.
Bitno je navesti da programi monitoringa ne mogu da garantuju da će mere biti primenjene, niti da će biti razmotrene informacije o vodnim telima. Ono što program monitoringa može da obezbedi jeste samo monitoring, a ne i upravljanje.
U ovom komentaru koriste se skraćenice:
ZOVLjU Zakon o vodi za ljudsku upotrebu
ZOV Zakon o vodama
ZKD Zakon o komunalnim delatnostima
Predlog ovog zakona sadrži više pojmova koji su prethodno obuhvaćeni drugim navedenim zakonima koji uređuju ovu oblast. U nastavku se navode termini koje treba usaglasiti, tako da se dosledno definišu u celom zakonodavstvu za ovu oblast.
Značenje izraza
Treba:
– u stavu 1) usaglasiti značenje termina voda za ljudsku upotrebu (prema ZOVLjU i ZOV);
– u stavu 3) usaglasiti značenje termina zona, ili upotrebiti termin područje snabdevanja;
– u stavu 6) usaglasiti javno i značenje termina javni vodovod;
– u stavu 13) treba dodati da se radi o monitoringu kvaliteta. Monitoring je planska aktivnost ovlašćene laboratorije instituta/zavoda za javno zdravlje koja propisanim obimom i dinamikom obavlja kontrole radi prikupljanja informacija o vodi za ljudsku upotrebu;
Bezbednost vode za piće
Član 6.
Definisati ’program praćenja vode za piće’
Komentar
Nije definisan pojam ’program praćenja vode za piće’, a izrazi koji jesu definisani su ’interno praćenje’ i ’monitoring’.
Subjekat u poslovanju vodom za piće
Član 7.
Uskladiti pojam subjekta sa pojmom vršioca komunalne delatnosti snabdevanja vodom, snabdevača ili operatora. Mora se usvojiti jedinstven termin.
Komentar
Prema ZOVLjU, subjekat u poslovanju vodom za piće za javno vodosnabdevanje vodom je pravno lice određeno posebnim zakonom i upisano u registar privrednih subjekata u skladu sa zakonom koji uređuje registraciju privrednih subjekata.
Prema ZKD, komunalnu delatnost (snabdevanje vodom za piće, u ovom slučaju) mogu obavljati javno preduzeće, privredno društvo, preduzetnik ili drugi privredni subjekt, i isti se imenuju kao Vršioci komunalnih delatnosti.
Obaveze subjekta
Član 8.
Treba da glasi:
Radi bezbednosti vode za piće u području snabdevanja javnog vodovoda subjekat mora da izradi i primenjuje Plan za bezbednost vode za piće.
Plan iz stava 1. ovog člana izrađuje se prema smernicama Svetske zdravstvene organizacije koje se zasnivaju na proceni rizika i principima upravljanja rizikom i prema standardu EN 15975-2 koji se odnosi na snabdevanje vodom za piće ili prema drugom standardu koji je međunarodno priznat.
Komentar
Pojam bezbednosti vode za piće, pored zdravstvene ispravnosti sadrži i tehničke zahteve u pogledu kontinuiteta, količina i pritiska, kao i estetske zahteve. Radi obezbeđenja vode za piće u području snabdevanja javnog vodovoda subjekat mora da izradi i primenjuje Plan za bezbednost vode za piće. (u originalu Water Safety Plan). Naziv standarda ne treba navoditi, jer se standardi menjaju.
Odgovornost subjekta
Član 9.
Komentar
Za bezbednost vode za piće koju subjekat isporučuje korisnicima, pored subjekta odgovorna je i jedinica lokalne samouprave.
Vlasnik sistema za snabdevanje vodom jedinica lokalne samouprave/država daje mogućnost dodeljivanja pojedinih odgovornosti i toj strani, koja je de facto donosilac odluka o snabdevanju vodom za piće.
Izveštaj o kontroli vode za piće
Član 15, stav 2 treba da glasi
2) stručno mišljenje sa ocenom o bezbednosti vode za piće na osnovu usklađenosti izmerenih vrednosti parametara sa propisanim vrednostima, koje daje stručni multidisciplinarni tim koje sačinjava doktor medicine-specijalista higijene nakon stručnog razmatranja laboratorijskih analiza iz tačke 1) ovog stava, uslova pod kojima se obavlja vodosnabdevanje snabdevanje vodom za piće i sagledavanja rizika po zdravlje ljudi. (i) usklađenosti izmerenih vrednosti parametara sa propisanim vrednostima sa opsegom tolerancije, koje sačinjava doktor medicine-specijalista higijene nakon stručnog razmatranja laboratorijskih analiza,
Komentar
Stručno mišljenje daje multidisciplinarni tim koji čine stručnjaci različitih struka i specijalnosti.
U praksi doktor medicine specijalista higijene samo uporedi izmerene vrednosti parametara kvaliteta vode za piće (koje su određene u mikrobiološkoj i fizičko-hemijskoj laboratoriji, a ti nalazi su već overeni od odgovarajućih analitičara (mikrobiolog i hemičar) i podležu proceduri akreditacije laboratorije. Stručno razmatranje doktora medicine specijalista higijene se svodi samo na „pogled“ koji je parametar prekoračen u odnosu na propisanu vrednost i time se završava „stručno mišljenje“ sa overom. Na koji način će institut/zavod za javno zdravlje sagledavati rizik po zdravlje ljudi? Koju će metodologiju primenjivati?
Postupanje u slučaju zdravstvene neispravnosti vode za piće
Član 16. treba da glasi
Ako je na osnovu izveštaja ocenjeno da je voda za piće zdravstveno neispravna, institut/zavod za javno zdravlje obaveštava subjekat, odnosno vlasnika ili korisnika javnog objekta i ministarstvo.
Ako je zdravstveno neispravna, voda za piće nije bezbedna: obustavlja se isporuka, zabranjuje upotreba vode za piće i odmah se preduzimaju korektivne mere;
1) predstavlja rizik po zdravlje ljudi –
2) ne predstavlja rizik po zdravlje ljudi – voda za piće može se određeni vremenski period koji nije duži od 30 dana u toku kalendarske godine isporučivati, odnosno upotrebljavati za održavanje lične i opšte higijene.
Komentar
Prema standardima Svetske zdravstvene organizacije (WHO) bezbednom vodom za piće smatra se voda koja ne predstavlja opasnost za zdravlje tokom konzumiranja za vreme života, jer ne sadrži ni mikrobiološke patogene organizme, ni hemijske, kao ni radiološke agense, što je definisano posebnim podzakonskim aktom.
Precrtane su odredbe koje potrošače mogu da dovedu u nedoumicu. Omogućavanje primene ovakvih odredaba doprinosi gubljenju poverenja u sistem javnog snabdevanja vodom.
Vremenski ograničeno prekoračenje vrednosti parametara u vodi za piće
Član 18.
Ova odredba je u suprotnosti sa savremenim naučnim saznanjima i treba je izbrisati.
Stručni savet za vodu za piće
Član 19.
Briše se.
Informisanje javnosti
Čl. 20.
Treba propisati sadržaj godišnjeg izveštaja o kontroli vode za piće u cilju uspostavljanja odgovarajućeg izveštavanja u vezi sa kvalitetom vode za piće u Republici Srbiji. Propisati da Vlada RS razmatra i usvaja godišnji izveštaj i donosi plan za unapređenje kvaliteta vode za piće u Republici Srbiji.
Važna napomena
Ovaj predlog zakona ne predviđa obavezu boljeg informisanja potrošača o kvalitetu vode za piće iz javnih sistema za snabdevanje vodom iz kojih se snabdevaju, a trebalo bi, prema aktuelnom predlogu nove EU Direktive o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu iz 2018. Važna promena u zakonodavstvu EU je i predviđanje internetskog pristupa informacijama o kvalitetu vode za piće i deficitu u snabdevanju, čiji cilj je jačanje poverenja u vodu iz javnog vodovodnog sistema (slavine).
U Zakonu treba naglasiti da se planovi za bezbednost vode za piće donose i sprovode od sliva do slavine.
Zakon treba značajnije da najavi zahteve i posledice koje će se razmatrati Planom, kao i ko Plan izrađuje, odobrava, sprovodi, realizuje, kontroliše, itd..
Komentar
Suština Zakona svodi se na:
Sa jedne strane, Zakon se bazira na ispitivanju vode na izlazu iz sistema – točećim mestima.
Sa druge strane, veoma škrto najavljuje se plan koji treba sve da reši. ’Plan se izrađuje…’, ali svakako da se očekuje odgovor da će sve to biti navedeno u podzakonskom propisu.
Zakon o kvalitetu vode namenjene za ljudsku upotrebu treba da preuzme savremene odredbe i smernice (UN i EU) koje će omogućiti da se nivo bezbednosti vode za piće iz javniih vodovodnih sistema u našoj zemlji podigne tako da bezbedna voda buda svima dostupna.
Svetski dan voda
Svetski dan voda 22. mart obeležava se ove godine pod sloganom „Priroda – za vodu“. U centar pažnje dospeo je povratak prirodi i prirodnim rešenjima za otklanjanje najvećih izazova i problema savremenog sveta. Kako da smanjimo poplave, suše i zagađenja vode? Nizom manifestacija širom sveta afirmiše se jedinstven odgovor na ovo pitanje: koristeći materije i rešenja koji već postoje u prirodi.
Kampanja „Odgovor je u prirodi“ afirmiše niz „zelenih tehnologija“, ali i neka jednostavna rešenja, poput pošumljavanja, obnavljanja močvarnih područja, uravnoteženja ciklusa kruženja vode i sl. Kako je najavljeno, krunski događaj će biti lansiranje Dekade „Voda za održivi razvoj 2018 – 2028“ na sednici Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija, 22. marta. Očekuje se da će predstojeća decenija progresa u oblasti vode za piće i sanitacije doprineti unapređenju saradnje, partnerstva i razvojnih kapaciteta koji će omogućiti ostvarivanje ciljeva svetske organizacije u ovoj oblasti.
Svetski dan voda ustanovila je Generalna skupština Ujedninjenih nacija 1993. godine. Prošlogodišnje manifestacije bile su posvećene otpadnim vodama uz apel da učinimo sve da ih u što većoj meri u prirodu vratimo prečišćene. Prethodno, 2016. godine, manifestacije pod sloganom „Voda i poslovi“, bile su posvećene zaposlenima u sektoru voda i delatnostima koje su u neposrednoj vezi sa njim. Posebno je ukazano na nemerljiv značaj koju dostupnost dovoljnih količina zdravstveno ispravne vode za piće ima za svakog zaposlenog, a time i za ekonomski napredak svake zajednice, u čemu krunsku ulogu imaju zaposleni u sektoru voda.
Predlog za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača
U okviru intenzivnih normativnih aktivnosti, u saradnji sa Udruženjem za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, Upravni odbor Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije pokrenuo je inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača, koji obavezuje preduzeća vodovoda na mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima, odnosno na izdavanje mesečnih računa koji su zasnovani na mesečnom očitavanju potrošnje za svakog potrošača.
Za tu svrhu, na sednici Odbora 17. juna 2016, jednoglasno je usvojen sledeći tekst inicijative:
„ Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije pokreće inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača ( „Sl. glasnik RS“ br.62/2014) u delu koji se odnosi na Usluge od opšteg ekonomskog interesa (Specifikacija računa), i za tu svrhu prosleđuje na dalju nadležnost Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije sledeći
PREDLOG
za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača ( „Sl. glasnik RS“ br.62/2014)
Menja se i dopunjuje stav 1 člana 91, tako da glasi:
„Trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za period od najviše mesec dana, izuzimajući račune koji prate mesečno zaduženje za potrošnju vode očitanu na vodomeru, na koju se primenjuju odluke osnivača i pojedinačni akti komunalnih preduzeća u čijoj je nadležnosti pružanje usluga očitavanja potrošnje vode iskazane na vodomeru.“
Obrazloženje
Primena Zakona o zaštiti potrošača ( „Sl. glasnik RS“ br.62/2014), (u daljem tekstu: Zakon) i tumačenje čl.91 stav 1 Zakona od strane inspekcije, a u skladu sa ovlašćenjima nadležnih inspektora preciziranih čl.156 Zakona, dovelo je do remećenja procesa rada pojedinih preduzeća vodovoda i kanalizacije Srbije.
Prethodno pomenutu odredbu Zakona, naime, tržišni inspektori tumače tako da postoji obaveza komunalnog preduzeća koje u svojstvu Trgovca u smislu Zakona vrši usluge očitavanja potrošnje vode preko vodomera, da tu uslugu mora vršiti jednom mesečno, tj. da se vodomer mora očitati jednom mesečno, kako bi se pratila ostvarena potrošnja vode i zaduženje iskazano na računu na mesečnom nivou.
Uz svo uvažavanje zaštite potrošača i Zakona o kome govorimo, napominjemo da su sva preduzeća vodovoda i kanalizacije oduvek, a često u gotovo nemogućim uslovima, radila na ispunjenju cilja koji je iznad svih poslovnih ciljeva – da stanovništvo ove zemlje redovno snabdevaju kvalitetnom zdravstveno ispravnom vodom za piće. U tom smislu, u zajedničkom interesu preduzeća vodovoda i svih naših potrošača je obostrano zadovoljstvo, kako kvalitetom proizvoda i usluga koje pružamo, tako i računima koje ispostvaljamo za te proizvode i usluge.
Poput redovnog plaćanje računa za utrošenu vodu, koje je preduslov za finansijsku stabilnost i kontinuirano obavljanje osnovnih delatnosti, mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima je velika želja svih preduzeća vodovoda. Ipak, na ovom nivou tehničko-tehnološkog razvoja i u ovakvim uslovima poslovanja, uspostavljanje mesečnog očitavanja vodomera kao zakonske obaveze je kontraproduktivno sa mnogih aspekata i moglo bi da dovede do velikih probelema u radu preduzeća vodovoda.
Za očitavanje mesečne potrošnje vode iskazane na vodomeru ne postoje tehnički uslovi (za razliku od merača potrošnje električne energije, vodomeri se nalaze na teže dostupnim mestima, a u zimskim mesecima su skoro nedostupni i u tim periodima se u vodomerna skloništa, kao vid izolacije, ubacuju stiripor, karton, tekstil, slama i sl).
Za očitavanje mesečne potrošnje na vodomerima ne postoje kadrovski uslovi (nijedno komunalno preduzeće nema toliko radnika da podmiri potrebe mesečnog očitavanja, a zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru nije u mogućnosti da zaposli nove radnike).
Za očitavanje mesečne potršnje vode na vodomerima ne postoje ni finansijske mogućnosti (čak i ako bi se ukinula zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, preduzeća vodovoda nisu u stanju da podnesu trošak zapošljavanja većeg broja novih radnika, što bi se moglo podneti isključivo značajnim povećanjem cene naših proizvoda i usluga).
Mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima ne postoji kao obaveza ni u okviru Evropske unije, niti u drugim zemljama, koje imaju mnogo dužu tradiciju zakonske zaštite potrošača.
Primera radi, u dokumentima Evropske komisije najčešće se govori o „pametnim brojilima“ (smart meters), koja su za našu praksu još nedostižna, ali obaveza mesečnog očitavanja ne postoji čak ni za takve merne uređaje. U jednom od dokuemnata (Guidance note on Directive 2012/27/EU on energy efficiency, amending Directives 2009/125/EC and 2010/30/EC, and repealing Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC, Articles 9-11: Metering; billing information; cost of access to metering and billing information), pored ostalog, navedeno je da se potrošačima koji nemaju „smart brojila“ realna potrošnja mora očitati tromesečno ili najmanje jednom u šest meseci.
Inače, u razlitim zemljama EU, pa čak i unutar pojedinih zemalja, praksa je veoma različita, ali je najčešće kvartalno čitanje potrošnje na vodomerima. U Nemačkoj se, na primer, vodomeri očitavaju jednom godišnje, pa se tako očitana potrošnja raspoređuje na račune za narednih 12 meseci. U Sidneju se potrošačima pruža mogućnost mesečnog očitavanja, ali za to plaćaju dodatnih 30,3 dolara…
Inicijativa za ukidanje Zakona o fluorisanju vode za piće
Na sednici Upravnog odbora Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije, 17. juna 2016, pored ostalog, pokrenuta je inicijativa za stavljanje van snage Zakona o fluorisanju vode za piće.
Na prethodno sprovedenim konsultacijama ocenjeno je da eventualnim izmenama i dopunama ovog zakona nije moguće sprečiti njegove negativne posledice na rad i poslovanje preduzeća vodovoda i kanalizacije, koje se mogu odraziti na privredni i društveni napredak zemlje.
Inicijativa je pokrenuta na predlog JP „Vodovod i kanalizacija“ Loznica, a nakon više ekspertskih analiza, podržana je od strane Upravnog odbora i prosleđena na dalje postupanje Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije.
Za tu svrhu usvojen je sledeći tekst predloga:
„ Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije pokreće inicijativu za stavljanje van snage Zakona o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon), Pravilnika o uslovima i načinu fluorisanja vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.6/97), kao i drugih propisa donetih na osnovu ovih akata.
Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije prosleđujemo na nadležnost i dalje postupanje sledeći
Predlog
Stavlja se van snage Zakon o fluorisanju vode za piće
(„Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon).
Danom prestanka važenja Zakona iz prvog stava Predloga, prestaje da važi i Pravilnik o uslovima i načinu fluorisanja vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.6/97), kao i podzakonski akti doneti radi primene Zakona o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon).
Obrazloženje
Zakon o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon) (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je 1994. godine kao rezultat kampanje za smanjenje karijesa i unapređenje stomaloškog zdravlja stanovništva. Pravilnik o uslovima i načinu fluorisanja vode za piće, koji je u primeni od 20. 02. 1997, pored ostalog, taksativno nabraja 52 preduzeća vodovoda koja su obavezna da fluorišu vodu za piće.
Od stupanja na snagu, ove propise su u kratkim periodima sprovodila retka preduzeća vodovoda, koja su, ubrzo nakon uvođenja, odustajala zbog mnogobrojnih tehničko-tehnoloških teškoća. Tako se Zakon tokom minulih decenija nije ni primenjivao, ali nije zabeležno da je neko preduzeće zbog toga trpelo sankcije. Nakon više od dve decenije od stupanja Zakona na snagu, nadležne inspekcije su počele da kontrolišu njegovu primenu u pojedinim preduzećima vodovoda, kao i da izriču snakcije zbog neprimenjivnja Zakona, dovodeći preduzeća vodovoda do nepremostivih teškoća.
U tom smislu, motiv za pokretanje ove inicijative ima svoje zdravstvene i tehničko-tehnološke aspekte.
Zdravstveni aspekti
Imajući u vidu da u minule dve decenije u našoj zemlji nisu rađene odgovarajuće analize eventualnog poboljšanja stomatološkog zdravlja populacije, što je bio glavni razlog donošenja predmetnog Zakona, postavlja se pitanje opravdanosti njegove primene nakon toliko godina i sankcionisanja preduzeća vodovoda zbog izostanka primene fluorisanja vode za piće. Ovo tim pre, jer je širom sveta urađen značajan broj naučnih studija i u mnogim državama jačaju pokreti koji se protive fluorizaciji vode za piće.
Evropsko zakonodavstvo, kao i opšti ili pojedinačni propisi Evropske unije koji se odnose na kvalitet vode za piće, ne poznaju obavezu fluorizacije. Na internet sajtu Evropske komisije javnosti su dostupne mnogobrojne analize Naučnog odbora za zdravlje i ekološki rizik (European Commission / Directorate-General for Health&Consumers / Scientific Committe on Health and Environmental Risks SCHER), koje se bave ovom problematikom. S tim u vezi, kao primer, prezentujemo deo jednog izveštaja (Critical review of any new evidence on the hazard profile, health effects, and human exposure to fluoride and the fluoridating agents of drinking water), u kome se, pored ostlog, kaže:
Tehničko-tehnološki aspekti
Osim diskutabilnih efekata fluorida po ljudsko zdravlje, u tehničko-tehnološkom smislu uvođenje fluorizacije vode za piće je velika komplikacija i ogroman trošak za osiromašena preduzeća vodovoda, za čije sprovođenje nema zdravstvenog, tehničko-tehnološkog, finansijskog, niti bilo kog drugog opravdanja.
Preveniranje karijesa i poboljšanje stomatološkog zdravlja svakako se može postići na druge načine, a u tehničko-tehnološkom smislu obaveza fluorizacije vode za preduzeća vodovoda, pored ostalog, znači da se moraju obezbediti:
Takođe, uvođenje nove tehnologije zahteva celokupnu primenu Zakona o izgradnji, kojim će jasno biti definisane procedure izrade projektne dokumentacije i izvođenja radova. Za to je, pored ostalog, potrebno izraditi elaborat o zaštiti životne sredine, projekat idejnog rešenja i glavni izvođački projekat, pribaviti mišljenje revizije i saglasnost protivpožarne inspekcije, građevinsku dozvolu…
Nemoguće je proceniti u kom bi roku osiromašena preduzeća vodovoda uspela da ispune sve ove preduslove za fluorisanje vode za piće, ali je sasvim sigurno da to ni delimično ne bi uspeli da učine u roku od 60 dana, na šta ih obavezuju sankcije nadležnih inspekcijskih organa, koji samo – primenjuju zakon! Primera radi, nedavnim Rešenjem Odseka za sanitarni nadzor Ministarstva zdravlja naloženo je da JP „Vodovod i kanalizacija“ Loznica obezbedi uređaje i opremu i vrši fluorisanje vode za piće u skladu sa zakonom u roku od 60 dana od dana uručenja rešenja!
Uzimajući u obzir da eventualnim izmenama i dopunama nije moguće sprečiti negativne posledice na rad i poslovanje preduzeća vodovoda i kanalizacije koje se mogu odraziti na privredni i društveni napredak zemlje, stavlja se van snage Zakon o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon). “
Svetski dan voda
Uprkos naporima svetske organizacije, milioni tih radnika još uvek su nedovoljno afirmisani, a mnogima se ne poštuju osnovna ljudska i prava iz oblasti radnih odnosa.
Upravo zato ovogodišnja tema Dana voda ukazuje na nemerljiv značaj koju dostupnost dovoljnih količina zdravstveno ispravne vode za piće ima za svakog zaposlenog, a time i za ekonomski napredk svake zajednice, naglašavajući krunsku uloga zaposlenih u sektoru voda, a posebno u oblasti proizvodnje i distribucije vode za piće, kao i u domenu održivog razvoja izvorišta.
Svetski dan voda, koji se širom sveta obeležava nizom prigodnih manifestacija, ustanovila je Generalna skupština Ujedninjenih nacija 1993. godine. Ove godine centralna proslava biće priređena u Švajcarskoj, u sedištu Međunarodne organizacije rada, specijalizovane agencije OUN koja promoviše socijalnu pravdu, međunarodna ljudska i radna prava.
Konstituisan upravni odbor
U Beogradu, u Maloj sali Privredne komore Srbije na Terazijama,
26. februara 2016. održana je prva, konstitutivna sednica novog saziva Upravnog odbora Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije.
S obzirom da je članstvo u svim organima funkcionalno i da je Skupština Udruženja, na sednici 17. novembra 2015. jednoglasno verifikovala rezultate takođe jednoglasnog izjšnjavanja na Izbornoj skupštini od 16. juna prošle godine, Upravni odbor je jednoglasno doneo odluku kojom se verifikuju izborni rezultati Skupštine i u Upravni odbor, na period od četiri godine biraju Svetozar Veselinović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ za predsednika, Dejan Andrejević, direktor JKP „Naissus“ iz Niša i Miloš Stanisavljević, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Novog Sada, za potpredsednike, a za članove mr Dragan Grujičić, direktor JKP „Vodovod Valjevo“, Goran Tajdić, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina, Dragan Došen, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Inđije, Nebojša Jakovljević, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Kragujevca, Milutin Tasić, direktor JKP „Vodovod Kruševac“,Milenko Stefanović, direktor JKP „Vodovod“ iz Kraljeva, Marko Paunović, direktor JKP „Vodovod“ iz Zaječara, Kosara Ilić, direktor JKP „Vodovod“ iz Leskovca, Aleksandar Radulović, vd direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Pančeva, Zoran Nikolić, direktor JP „Vodovod i kanalizacija“ iz Pirota, Valerija Tot Godo, direktor JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Subotice, Duško Ljujić, direktor JKP „Vodovod“ iz Užica, i Aleksndar Prodanović, direktor JKP „Vodovod Šabac“.
Upravni odbor je jednoglasno verifikovao izborne rezultate Skupštine i u Izvršni odbor, na period od četiri godine, izabrao Gorana Tajdića, direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ iz Zrenjanina, za predsednika, a za članove Zorana Pantovića, direktora JKP „Vodovod“ iz Čačka, Kosaru Ilić, direktorku JKP „Vodovod“ iz Leskovca i Venea Zdravkovića, v.d. direktora JP „Vodovod“ iz Vranja.
Na konstitutivnoj sednici, pored ostalog, usvojena je informacija o radu Udruženja u prethodne četiri godine, kao i finansijski izveštaj za 2015. Kako je navedeno u dokumentu, u prošloj godini ostvaren je prihod od 2.062.000, rashod u iznosu 2.034.797,95 i razlika od 27.202,05 dinara, koja je knjižena kao neraspoređeni višak te godine.
Sednicom je predsedavao Svetozar Veselinović, a prisustvovali su Tatjana Ercegović-Petrić, sekretar Udruženje za komunalne delatnosti, Irena Dukanac, savetnik, Gordana Petrović, samostalni savetnik i Predrag Bogdanović, predsednik Grupacije vodovoda i kanalizacije Privredne komore Srbije.