Bеоgrаd nајzаd dоbiја sistеm zа prеčišćаvаnjе оtpаdnih vоdа

  • Мinistаrkа grаđеvinаrstvа, sаоbrаćаја i infrаstrukturе, prеdstаvnik kinеskоg pаrtnеrа, dirеktоr CМЕC-оvоg prеdstаvništvа u Srbiјi i dirеktоr Bеоgrаdskоg vоdоvоdа i kаnаlizаciје, јučе su pоtpisаli Spоrаzum о sаrаdnji i Ugоvоrni spоrаzum zа prојеkаt sаkuplјаnjа i prеčišćаvаnjа оtpаdnih vоdа cеntrаlnоg kаnаlizаciоnоg sistеmа Bеоgrаdа
Fоtо: www.bvk.rs

Fоtо: www.bvk.rs

Izvоr: www.mgsi.gov.rs

Pоtprеdsеdnicа Vlаdе Srbiје i ministаrkа grаđеvinаrstvа, sаоbrаćаја i infrаstrukturе, prоf. dr Zоrаnа Мihајlоvić, pоtpisаlа је sа dirеktоrоm prеdstаvništvа kоmpаniје „China Machinery Engineering Corporation“ (CMEC) u Srbiјi, Li Sјuеćеngоm i dirеktоrоm ЈKP “Bеоgrаdski vоdоvоd i kаnаlizаciја”, Drаgаnоm Đоrđеvićеm, spоrаzum о sаrаdnji i ugоvоrni spоrаzum zа prојеkаt sаkuplјаnjа i prеčišćаvаnjа оtpаdnih vоdа cеntrаlnоg kаnаlizаciоnоg sistеmа Grаdа Bеоgrаdа. Pоtpisivаnju su prisustvоvаli grаdоnаčеlnik Bеоgrаdа Zоrаn Rаdојičić, zаmеnik grаdоnаčеlnikа Bеоgrаdа Gоrаn Vеsić, kао i prеdstаvnici аmbаsаdе NR Kinе.

Мihајlоvićеvа је tоm prilikоm istаklа dа је Bеоgrаd јеdina prеstоnicа u Еvrоpi kоја nеmа sistеm zа prеčišćаvаnjе оtpаdnih vоdа, tе dа је оvај prојеkаt оd izuzеtnоg znаčаја јеr је tо pitаnjе živоtnе srеdinе i bоlјеg kvаlitеtа živоtа grаđаnа.

„Оvо је kаpitаlni prојеkаt u kојi trеbа dа budu uklјučеni svi dоk kinеksа kоmpаniја budе prеgоvаrаlа sа Мinistаrstvоm finаnsiја оkо uslоvа finаnsirаnjа, а sаmо prvа fаzа kоštаćе 271 miliоn еvrа. Dаnаšnjim pоtpisivаnjеm spоrаzumа о sаrаdnji mi ćеmо krеnuti u istrаžnе rаdnjе – izrаdu svih studiја, аnаlizа i prојеktоvаnjе, kаkо nе bismо gubili vrеmе“, rеklа је ministаrkа.

Pоrеd оstаlоg istаklа је dа sе gоdišnjе u Sаvu i Dunаv izliје 190 miliоnа kubikа оtpаdnh vоdа, štо sе mоžе upоrеditi sа 60 hilјаdа оlimpiјskih bаzеnа ili 19 miliоnа cistеrni.

„Аli, оvdе nе stајеmо. Krоz nоvi invеsticiоni plаn „Srbiја 2025“ mi smо оprеdеlili miliјаrdu еvrа kоје ćеmо ulоžiti i u drugе grаdоvе i оpštinе u Srbiјi kојi imајu sličnе prоblеmе“, zаklјučilа је.

Zоrаn Rаdојičić је rеkао dа је оvо vаžаn dаn zа Bеоgrаd јеr ćе sе rеšiti dugоgоdišnji prоblеm Grаdа: „Zаhvаlјuјući finаnsiјskој stаbilnоsti Vlаdе Srbiје mоžеmо zајеdnički dа rеаlizuјеmо оvај kаpitаlni prојеkаt kојi ćе sе izvоditi pо nајsаvrеmеniјim stаndаrdimа i kојi ćе dоprinеti unаprеđеnju živоtnе srеdinе.“

Gоrаn Vеsić је izјаviо dа trеćinа grаdа nеmа kаnаlizаciјu, dоk prеоstаlе dvе trеćinе оtpаdnе vоdе izlivајu u Sаvu i Dunаv: „Izgrаdnjоm оvоg pоstrојеnjа ukinućеmо 80 оdstо ispustа оtpаdnih vоdа u Sаvu i Dunаv. Prvа i nајvеćа fаbrikа pоkrićе 1,5 miliоnа grаđаnа, а plаnirаmо izgrаdnju јоš čеtiri mаnjе.“

Li Sјuеćеng је istаkао dа ćе Bеоgrаd imаti dvоstruku kоrist оd оvоg prојеktа – pоbоlјšаćе sе kvаlitеt živоtа grаđаnа i smаnjiti оpаsnоst оd pоplаvа.

 

Mesečno očitavanje vodomera – nemoguća misija kao zakonska obaveza

  • Nacrt zakona o zaštiti potrošača opet predviđa obavezu mesečnog očitavanja vodomera kao uslov mesečnog izdavanja računa za utrošenu vodu

  • Udruženje je uputilo predlog za izmenu takvog rešenja obaveze očitavanja, kao i roka za odgovor i rešavanje reklamacija na račune

Mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima ne postoji kao obaveza ni u okviru Evropske unije, niti u drugim zemljama koje imaju mnogo dužu tradiciju zakonske zaštite potrošača. Mnogo je razloga za to, a prevashodno su tehničke, tehnološke i finansijske  prirode. Inicijativom iz 2016. godine naše udruženje je već reagovalo predlažući izmenu i dopunu takvog rešenja u Zakonu o zaštiti potrošača.

Naša inicijativa je ostala bez odgovora, a postojeća rešenja ponovljena su u Nacrtu zakona o zaštiti potrošača, koji je bio na javnoj raspravi od 4. do 25. novembra. Na nedavnoj sednici Skupštine jednoglasno, uz snažnu podršku, odlučeno je da se „stara“ inicijativa obnovi, prilagodi novim okolnostima s obzirom da je reč o nacrtu novog zakona i hitno dostavi nadležnom ministarstvu.

„U ime svih srpskih preduzeća vodovoda i kanalizacije, Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije iskreno pozdravlja svaki napor za unapređenje prava potrošača, posebno ako je reč o zakonodavnom uređivanju ove oblasti“, stoji u uvodnom delu našeg predloga, u rubrici „Opšti komentari i sugestije u odnosu na Nacrt zakona kao celinu“. „Ujedno, apelujemo na Ministarstvo da se ostvarivanjem tog napretka nepotrebno ne oteža već dovoljno težak položaj preduzeća vodovoda i kanalizacije.

Preduzeća vodovoda i kanalizacije obavljaju delatnost koja je ne samo od opšteg ekonomskog interesa, već je od opšteg društvenog interesa, u najširem i najznačajnijem smislu. Reč je o snabdevanju stanovništva kvalitetnom zdravstveno ispravnom vodom za piće i odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda, što je uslov svih drugih uslova zdravlja i napretka društva.

Potpuno je opravdano da ovaj zakon naša preduzeća tretira kao trgovce kada je reč o uređivanju izdavanja računa i naplate usluga.

U vezi sa obavezom mesečnog izdavanja računa, koja u našem slučaju ovakvim zakonskim rešenjem podrazumeva obavezu mesečnog očitavanja vodomera, apelujemo samo da se položaj „trgovca“  uredi tako da se preduzećima ne oteža poslovni status. Jer, zakonska obaveza mesečnog očitavanja vodomera ne postoji ni u Evropi, a verovatno ni u svetu…“

Celokupan tekst našeg predloga možete pogledati u rubrici „Inicijative“.

 

 

Zаbrinjаvајućа stаtistikа

  • Kаkvо је stаnjе sеktоrа snаbdеvаnjа vоdоm i kаnаlisаnjа nаsеlја u Srbiјi?

„Kаdа јеdаn sеktоr spаdа u nаdlеžnоst 11 ministаrstаvа, znаči dа sе njimе nikо nе bаvi оzbilјnо“, rеkао је Моmčilо Bikicki, gеnеrаlni dirеktоr „Еhtingа“, kоmpаniје kоја sе 28 gоdinа bаvi еkоlоškim inžеnjеringоm i kоnsаltingоm u hidrоtеhnici. „Тužnо је štо оgrоmаn dео imоvinе nаšе držаvе čini uprаvо imоvinа kојоm uprаvlјајu prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје“.

Оvim rеčimа, izgоvоrеnim nа krајu diskusiје, zаklјučеnа је nеdаvnа Kоnfеrеnciја „Srbiја i еvrоpskе intеgrаciје – sеktоr vоdа“, kојоm је оbеlеžеn  22. mаrt, Dаn vоdа. Kаkvо је stаtusnо i pоslоvnо stаnjе sеktоrа sаоpštiо је tоm prilikоm Prеdrаg Bоgdаnоvić, prеdsеdnik Uprаvnоg оdbоrа Udružеnjа zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо (UТVSI), iznоsеći rеzultаtе аnаlizе rаdа i pоslоvаnjа prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје u prеthоdnој gоdini. Izvеštај је rеzultаt istоimеnоg prојеktа kојi UТVSI rеаlizuје оd 2015. i dоstаvlја Мinistаrstvu grаđеvinаrstvа, sаоbrаćаја i infrаstrukturе, Privrеdnој kоmоri Srbiје, Svеtskој bаnci i Udružеnju vоdоvоdа pоdunаvskih zеmаlја (IAWD).

Dо 2017. prојеkаt је finаnsiјski pоdržаn оd strаnе Svеtskе bаnkе i IAWD-а. Оd tаdа, UТVSI nеmа finаnsiјsku pоdršku ni оd kоgа i јеdvа uspеvа dа nаstаvi rеаlizаciјu оvоg drаgоcеnоg pоslа zа čiјi оpstаnаk kао dа nеmа zаintеrеsоvаnih. Ipаk, zаhvаlјuјući еntuziјаzmu, pоdаci sе prikuplјајu, аnаlizе sе rаdе i izvеštајi sе šаlјu nа аdrеsе оnih kојi bi trеbаlо dа budu zаintеrеsоvаni.

Štа pоkаzuјu izvеštајi о stаnju sеktоrа u prоšlој gоdini?

Uslоvnо gоvоrеći, prоsеčnо prеduzеćе vоdоvоdа i kаnаlizаciје оdаvnо је u pооdmаklоm dоbu tеhničkо-tеhnоlоškе stаrоsti. Kаpаcitеti su mu prеnаprеgnuti i zаstаrеli, јеr gоdinаmа pаti оd nеdоstаtkа invеsticiја zа оdržаvаnjе, а о nеоphоdnоm prоširеnju kаpаcitеta nе mоžе ni dа rаzmišlја. Iаkо sе brој priklјučаkа nа mrеžu pоvеćаvа, brој (svе stаriјih) zаpоslеnih stаgnirа, štо pоstаје аlаrmаntnо nе sаmо u оdnоsu nа оdržаnjе kvаlitеtа uslugе, nеgо i zа funkciоnisаnjе sistеmа.

Dоk zеmlје u оkružеnju nа hilјаdu priklјučаkа imајu dеvеt zаpоslеnih (štо је јеdаn оd indikаtоrа stаnjа), kоd nаs isti brој priklјučаkа „оpslužuјu“ tri rаdnikа. Ukupаn brој zаpоslеnih u prеduzеćimа vоdоvоdа i kаnаlizаciје iznоsi оkо 12 hilјаdа, stаgnirа оd „zаbrаnе zаpоšlјаvаnjа u јаvnоm sеktоru“, а pоslеdnjih gоdinа bеlеži trеnd оpаdаnjа. Isti trеnd bеlеžе i invеsticiје zа оdržаvаnjе, sа nаrоčitо pојаčаnim ritmоm pаdа оd 2017. gоdinе. Znаčајnо umаnjеnе, invеsticiје sе rеаlizuјu u mаlоm brојu grаdоvа i оpštinа: pоdаci gоvоrе dа је višе оd pоlоvinе srеdstаvа u prоšlој gоdini bilо usmеrеnо sаmо u pеt kоmunаlnih prеduzеćа. Prоizvоdnjа i pоtrоšnjа vоdе bеlеžе blаgi pаd, а 43 prоcеntа prоizvеdеnе vоdе оstаје nеnаplаćеn.

Оvо је sаmо dео pоdаtаkа kојi sе prikuplјајu i аnаlizirајu u оkviru оvоg prојеktа. Оbuhvаćеnо је 146 оd ukupnо 184 prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје u nаšој zеmlјi. Оsim njih, pоstојi јоš prеkо оsаm stоtinа mаlih sеоskih vоdоvоdа, о čiјеm rаdu sе vеоmа mаlо znа.

Ko gazduje srpskom vodom: naši izvori u rukama stranaca

  • Kako smo dozvolili da nad 80 odsto izvorišta koja se eksploatišu u Srbiji gazduju inostrane kompanije. Vodne dozvole na 15 godina, svi računaju na produženje. Čak 34 firme eksploatišu izvore, većina iz Nemačke, SAD, Holandije…

Bojana CARANOVIĆ, Marijana SPASENOV
Izvor: www.novosti.rs

Ilustracija / Depositphotos

Voda je naše bogatstvo, ali od nje vajdu imaju samo stranci. To bi moglo da se kaže za strateški resurs koji Srbija poseduje, jer nad više od 80 odsto izvorišta gazduju inostrane kompanije. Iako po zakonu vlasnik izvorišta vode može da bude samo država Srbija, stranci su se izborili da eksploatišu ovo bogatstvo najmanje 15 godina. To je maksimalan period na koji se izdaju vodne dozvole, ali većina računa na – “produžetke”.

Stručnjaci kažu da je naša zemlja bogata kvalitetnim podzemnim vodama, pogodnim za vodosnabdevanje stanovništva, ali da je to ograničen resurs, kojim se treba ophoditi pažljivo.Od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše se svega oko 20 odsto. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Zato je komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.

Procenjuje se da se trenutno u Srbiji 34 firme aktivno bave flaširanjem vode, ali sa čak četiri petine flaširane vode koja se puni u Srbiji rukovode kompanije iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Po rečima Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, Srbija nema taj luksuz da se razbacuje pijaćom vodom i nije dobro da eksploatacija bude u vlasništvu stranaca, jer je reč o najosetljivijem i najvažnijem planetarnom resursu.

– Po zakonu su svi izvori u vlasništvu Srbije, ali su dati pod određenim uslovima na korišćenje. Bez obzira na to na koliko godina eksploatisanja su potpisani ugovori, nismo ih otuđili i kako budu isticali ugovori, ili na drugačiji način, trebalo bi da gledamo da vraćamo izvorišta – upozorava Trivan.

Samo devet kompanija koje se bave flaširanjem voda u Srbiji su članovi Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda naše zemlje. Branka Šerović, direktor ovog Udruženja, kaže da Srbija spada među zemlje koje su relativno bogate izvorima kvalitetne mineralne vode, ali količina vode nije neograničena.

– Punionice prirodnih mineralnih voda i prirodnih izvorskih voda obavljaju flaširanje na osnovu rešenja o eksploatacionom pravu, vodnoj dozvoli kojom se utvrđuje pravo i uslovi korišćenja vode, i izdaje se sa određenim rokom važenja – ističe Šerovićeva. – Ova rešenja donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Zakona o vodama. U ovom ministarstvu naglašavaju da su vode prirodno bogatstvo i da su u svojini Republike Srbije, što je uređeno Zakonom o vodama.

– Tim propisom određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće – odgovaraju u Ministarstvu vodoprivrede. – Svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, ne može se obavljati bez vodne dozvole. Ovom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, njome se praktično daje pravo na korišćenje voda i uslovi pod kojim režimom se to može vršiti. Dozvole se daju sa odgovarajućim rokom važenja, a najduže na period od 15 godina.

Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže da naša izvorišta ne bismo smeli tako lako ustupati stranim kompanijama, ali i da bi trebalo napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima. – Bez naših primarnih nacionalnih resursa, uključujući i vodu, zemljište, šume, ne može da se planira za budućnost. Što se tiče geotermalnih voda, tu smo na evropskom nivou – kaže Ristić. – Priroda nas je podarila, ali bismo morali da ih koristimo mnogo obazrivije.

Zablude oko potencijala

Profesor Ristić  tvrdi da Srbija nije preterano bogata vodnim potencijalom: – Kada je reč o autohtonim površinskim vodama, najsiromašniji smo na Balkanu. Iako imamo dosta tranzitnih voda koje nam dolaze sa teritorija drugih država, poput velikih tokova, Dunava, Save, Tise, Tamiša, oni ne mogu biti strateški osnov za planiranje vodosnabdevanja. Istovremeno, imamo izvesni potencijal podzemnih voda, koje su vrlo kvalitetne i pogodne za vodosnabdevanje stanovništva. I to je limitiran resurs.

Zakon

Upravljanje vodovodnim sistemima, pa i izvorištima, povereno je ili javnim preduzećima za regionalno vodosnabdevanje, javnim komunalnim preduzećima na teritorije opštine, ili drugim subjektima, u zavisnosti od toga kome je izdata vodna dozvola – ističu u Ministarstvu poljoprivrede. – Pitanja vezana za potrebna hidrogeološka istraživanja u nadležnosti su organa nadležnih za geologiju.

Prioritet svih prioriteta

  • Rezerve vode i raspoloživost dovoljnih količina kvalitetne vode za piće strateški su resurs i preduslov za život i razvoj svake zajednice

  • Zato je održivi razvoj vodnog sektora i preduzeća vodovoda i kanalizacije, kao njegovog činioca, jedan od najznačajnijih zadataka državnih institucija na centralnom i lokalnom nivou

„Rešavanje naraslih problema u sektorima zaštite voda od zagađivanja i vodosnabdevanja presudno zavisi od volje Vlade Srbije i nadležnih institucija da ih prepoznaju i podignu na listi svojih prioriteta“, istakao je Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije, na novembarskom Forumu voda.

Resursi ekološki čiste vode i kvalitetne, higijenski ispravne vode za piće nesporno su strateški najznačajniji resursi svake države. Njihova važnost se toliko podrazumeva da se o njoj veoma retko govori i piše. Naravno, osim u slučajevima akcidenata i različitih tehničko-tehnoloških ispada sistema. Iako bi upravljanje vodama i organizovani napori za održivi razvoj preduzeća vodovoda i kanalizacije trebalo kontinuirano da budu u fokusu nadležnih sektorskih politika, čini se da su mnoge teme iz ove oblasti dobile nešto veću pažnju tek kada su dospele na dnevni red pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.

U tom smislu najveću pažnju odmah su privukle cifre koje se odnose na visinu neophodnih investicija u ovu oblast da bi se ona dovela do nivoa kakvog zahtevaju standardi EU. O tome je, pored ostalog, govorio Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije, u izlaganju „Investiciona politika za održivi razvoj vodnog sektora u Srbiji“. Izlaganje je saopšteno u okviru sesije „Institucionalni okvir vodnog sektora“ na novembarskom Forumu voda u Beogradu.

Tom prilikom gospodin Minić je saopštio da se u narednih 10 godina očekuju javne investicije od oko osam i po milijardi evra, od čega će najveći deo, oko šest milijardi, biti uložen u sektor voda (oko 1,5 milijardi u proizvodnju i distribuciju vode za piće i nešto manje od 4,5 milijardi u sisteme za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda).

„Visina ulaganja koje najavljujete obuhvata cifre o kojima preduzeća vodovoda mogu samo da sanjaju“, rekao je tada Nebojša Jakovljević (na slici levo), direktor kragujevačkog vodovoda, predsednik Skupštine našeg udruženja i jedan od moderatora spomenute sesije. „Godinama očekujemo investicioni pomak, jer naši sistemi su izgrađeni pre više decenija i vape za revitalizacijom. Osim toga, mnogo je elemenata poslovne politike, poput politike cena, zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.., koji su otežali poslovni položaj preduzeća vodovoda do te mere da se dovodi u pitanje kvalitetno obavljanje osnovnih delatnosti.“

Zaključujući izlaganje na Forumu, Slobodan Minić je rekao: „Rešavanje naraslih problema u sektorima zaštite voda od zagađivanja i vodosnabdevanja presudno zavisi od volje Vlade Republike Srbije i nadležnih institucija da ih prepoznaju i podignu na listi svojih prioriteta. Nakon uspešno završene fiskalne konsolidacije, već od 2019. godine postoje rasploživa budžetska sredstva koja je moguće usmeriti za izgradnju nedostajuće i revitalizaciju postojeće infrastrukture u vodnom sektoru. Pored toga, preduslov za potrebno povećanje javnih investicija u ovoj oblasti jeste i poboljšanje institucionalnog okvira – uključujući ljudske kapacitete, jasniju podelu nadležnosti i odgovornosti između različitih ministarstava i definisanje odnosa između centralnog nivoa vlasti i lokalnih samouprava.“

Najavljen veliki investicioni zamah

  • Narednih godina, do 2027, u sisteme za preradu otpadnih voda treba da bude uloženo oko 4,3, a u proizvodnju i distribuciju vode za piće oko 1,5 milijardi evra, rekao je, između ostalog, Goran Trivan, ministar zaštite životne sredine na nedavno završenom Kopaonik biznis forumu.

„Ovaj vek će biti vek zelenih politika i zelenih investicija. Što pre to shvatimo, to ćemo pre biti u vozu za budućnost“, istakao je ministar.

Izvor:  www.ekologija.gov.rs

Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan pozvao je domaće i strane privrednike da ulažu u oblast zaštite životne sredine i na taj način doprinesu razvojnom zamahu Srbije i boljem kvalitetu životne sredine građana. Obraćajući se učesnicima plenarne sesije „Oblikovanje budućnosti životne sredine u uslovima klimatskih promena i nedostatka ljudskih resursaˮ na  Kopaonik biznis forumu, Trivan je izrazio zadovoljstvo što je taj reprezentativni skup uspešnih ekonomista i privrednika – „srpski Davos“,  zaštitu životne sredine prepoznao i uvrstio u program kao temu od značaja za društveni i privredni napredak.

Ukazujući da smo u prelomnoj godini za rešavanje višedecenijskih problema i pitanja u zaštiti životne sredine, ministar je naglasio da je prepoznavanje ove oblasti kao izuzetno profitabilne i za investiranje perspektivne, od ključnog značaja za postizanje evropskih standarda u životnoj sredini naše zemlje. Krajem prošle godine Srbija i Beograd su od Ujedinjenih nacija i njihovog programa za zaštitu životne sredine dobili organizaciju velike međunarodne konferencije o inovativnim rešenjima za smanjenje zagađenja u južnoj i jugoistočnoj Evropi, na kojoj je učestvovalo preko 20 delegacija, što je potvrda da je ovaj potencijal prepoznala i međunarodna zajednica. „Ovaj vek će biti vek zelenih politika i zelenih investicija. Što pre to shvatimo, to ćemo pre biti u vozu za budućnost“, istakao je ministar.

Da bismo dostigli kvalitet životne sredine kakav je u razvijenim zemljama Evropske unije, ali pre svega, da bismo poboljšali kvalitet života naših građana, u zaštitu životne sredine u Srbiji bi trebalo uložiti oko 15 milijardi evra u narednim godinama, ukazao je Trivan. U prvom periodu do 2027. samo za sisteme za preradu otpadnih voda u Srbiji biće potrebno oko 4,3 milijarde evra, za vodu za piće oko 1,5 milijardi evra, a u oblast otpada moraćemo uložiti, kako je procenjeno, milijardu  i tristotine četrdeset četiri miliona evra, što čini preko sedam milijardi evra neophodnih investicija. U pitanju su investicije koje se mogu vratiti višestruko, i doprineti podizanju privrednog, životnog, sveukupnog društvenog standarda. Kako je procenio Fiskalni savet, potrebno povećanje budžetskih izdataka za zaštitu životne sredine iznosi oko 1,2 do 1,4 posto BDP-a (oko 500 mil evra). Javne investicije u životnu sredinu u narednim godinama procenjuju se na 8,5 milijardi evra. „Kada je reč o  finansijskim kapacitetima, uključivanje privatnog sektora, javno-privatnog partnerstva je noseća politika ovog ministarstva“, istakao je Trivan.

Navodeći brojne projekte planirane u različitim sektorima zaštite životne sredine, ministar je ukazao da je potrebno razmisliti o većem uključivanju privatnih investicija i nacionalnih izvora finansiranja, kao i da je neophodno da se u potpunosti operacionalizuje Zeleni fond. „Ne možemo dozvoliti da budemo zemlja koja najmanje izdvaja za životnu sredinu u regionu“ rekao je ministar, i dodao da je jedan od preduslova uspešnog sprovođenja politika i strategija u oblasti zaštite životne sredine i jačanje Ministarstva, povećanje njegovih, ne samo finansijskih, nego i kadrovskih kapaciteta, uz angažovanje oko 200 ljudi, od čega 100 pripravnika.

„Glavni prioritet Ministarstva zaštite životne sredine, što je ujedno i glavni prioritet Srbije, jeste izrada projektno-tehničke dokumentacije, jer ona prethodi svakom investiranju“, rekao je Trivan. Oslanjajući se na iskustva zemalja koje su prošle istim putem kojim ide Srbija, potrebno je jačati mehanizam finansiranja i pomoći lokalnim samoupravama u realizaciji projekata zaštite životne sredine. „Iz svojih skromnih sredstava odvojili smo 450 miliona dinara ove godine za finansiranje projektno-tehničke dokumentacije lokalnih samouprava, i taj konkurs bi upravo trebalo da krene. To je početak zamajca kojeg ćemo imati ove godine. Završavamo pregovore sa jednom od evropskih banaka o veoma povoljnom kreditu od 200 miliona evra, kako bi se krenulo u izradu projektno-tehničke dokumentacije ali i realizaciju projekata na koje se te dokumentacije odnose. Ovo je momenat preokreta za životnu sredinu Srbije“, naglasio je ministar.

Zaključujući da svi mogu zajednički da doprinesu da Srbija bude čistije i zdravije mesto za život, ministar Trivan je pozvao privredu, „naročito domaću, uspešnu, da se ponovo dokaže ovde gde je najpotrebnija, najsposobnija, i naravno, da zaradi. „Ministarstvo zaštite životne sredine nudi javno-privatna partnerstva, nudi podršku, jedino ne može da ponudi Srbiju koja pripada svima nama. Ovo je priča o Srbiji“, zaključio je Trivan.

Leskovac dobija novi kolektor, Vlada Srbije izdvojila preko 3,9 miliona evra

  • U ime Ministarstva za zaštitu životne sredine Ugovor je potpisala Darinka Radojević, naglasivši da je ovaj projekat jedan od najznačajnijih za to ministarstvo

  • Novi kolektor će biti dugačak 5.150 metara

Izvor: Jugmedia

Izvor: Jugmedia

„Reč je o kapitalnom projektu od izuzetne važnosti, kojim ćemo zaokružiti sistem zaštite životne sredine“, rekao je Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca (na slici desno)

Novi gradski kolektor, koji vodi do već izgrađenog i opremljenog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, Leskovac će dobiti za 22 meseca, a njegovu izgradnju i nadgledanje finansiraće Vlada Srbije, odnosno Minstartsvo za zaštitu životne sredine,  iznosom od oko 3,9 miliona evra.

Posle godinu dana rada na pripremi ovog projekta, 30. jula 2018. u sedištu Grada ugovor su potpisali gradonačelnik Leskovca i predstavnica Minsitarstva za zaštitu životne sredine.

Kolektor će graditi kompanija „Kostag“ iz Beograda s kojom je 20. juna potpisan ugovor na iznos od preko 417 miliona dinara, dok je za nadzor izdvojeno dodatnih 46,5 miliona, za šta je, po ugovoru od 22. juna ove godine, zadužena firma „Beohidro“, takođe iz Beograda. To će biti drugi po redu kolektor za prikupljanje i odvod otpadnih voda jer je prethodni istrulio u zemlji, pa su tako propala preko dva miliona evra, zbog čega postrojenje nije moglo da radi. Novi kolektor će ići istom trasom kao stari, koji će biti uklonjen.

Grad Leskovac je za eksproprijaciju zemljišta kroz koje će kolektor proći izdvojio 20 miliona dinara i, po rečima gradonačelnika Cvetanovića, već je završeno 99 posto posla, gde su obuhvaćene oko 403 parcele.

„Znamo da smo završili fabriku za prečišćavanje otpadnih voda u vrednosti od  10.4 miliona evra, pre svega zahvaljujući donaciji Evropske unije“, dodao je Gradonačelnik,  „ali ona na žalost nije privdena nameni. Zbog toga je postojala opasnost da ćemo ta sredstva morati da vratimo ukoliko se to i ne dogodi.“

Da Vlada Srbije nije izdvojila sredstva za kolektor, propala bi i davno obećana donacija Vlade Holandije od skoro osam miliona evra za izgrdanju 88 kilometara kanalizacione mreže za 16 naseljenih mesta u severnom delu Leskovca.