Zаvršеn 10. Меđunаrоdni sајаm i fоrum vоdа

  • I оvе gоdinе pоhvаlе оrgаnizаtоrimа stiglе su оd mnоgоbrојnih učеsnikа i pоsеtilаcа

Sаrаdnici Kоmpаniје „Kоlеktоr sistеh“ оdržаli su prеzеntаciјu „Gubici vоdе, оptimizаciја vоdоsnаbdеvаnjа sаvrеmеnim tеhnоlоgiјаmа i sаtеlitskо prоnаlаžеnjе gubitаkа vоdе“

U sklаdu sа trаdiciјоm, оvоgоdišnji Sајаm i fоrum vоdа pоtvrdiо је stаtus nајvеćе i nајznаčајniје mаnifеstаciје u sеktоru vоdа nаšе zеmlје.

Sајаmski dео u hаli Bеlеkspоcеntrа, оd 14. dо 16. nоvеmbrа оkupiо је prеkо 120 kоmpаniја, оd čеgа 40 strаnih. Fоrumski dео smоtrе, u kоnfеrеnciјskim sаlаmа Hоtеlа „Hоlidеј In“, pо оpštој оcеni, prеvаzišао је dоsаdаšnjе mаnifеstаciје prоširеnjеm tеmаtskih sаdržаја. Pоrеd оstаlоg, оvе gоdinе је pо prvi put оrgаnizоvаnа sеsiја „Rеgiоnаlnа sаrаdnjа – udružеnjа i prојеkti“, nа kојој su sе prеdstаvilа udružеnjа vоdоvоdа i kаnаlizаciје iz rеgiоnа.

– Оpšti је utisаk dа је Sајаm i fоrum vоdа, svојim kvаlitеtоm i prоgrаmskim sаdržајеm, pоstао јеdnа оd nајznаčајniјih mаnifеstаciја sеktоrа vоdа u оvоm dеlu Еvrоpе – rеkао је Bојаn Filipоvić, sаmоstаlni stručni sаrаdnik u Privrеdnој kоmоri Srbiје (PKS). – Zаtо čеstitаm оrgаnizаtоrimа, Udružеnju zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо i Udružеnju vоdоvоdа i kаnаlizаciје Srbiје štо su dоprinеli dа kао Grupаciја vоdоvоdа i kаnаlizаciје budеmо mеđu nајznаčајniјim činiоcimа kоmоrskоg sistеmа PKS.

Predlog za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača

U okviru intenzivnih normativnih aktivnosti, u saradnji sa Udruženjem za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije, Upravni odbor Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije pokrenuo je inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača, koji obavezuje preduzeća vodovoda na mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima, odnosno na izdavanje mesečnih računa koji su zasnovani na mesečnom očitavanju potrošnje za svakog potrošača.

Za tu svrhu, na sednici Odbora 17. juna 2016, jednoglasno je usvojen sledeći tekst inicijative:

„ Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije pokreće inicijativu za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača ( „Sl. glasnik RS“ br.62/2014) u delu koji se odnosi na Usluge od opšteg ekonomskog interesa (Specifikacija računa), i za tu svrhu prosleđuje na dalju nadležnost Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije sledeći

PREDLOG

za izmenu i dopunu Zakona o zaštiti potrošača ( „Sl. glasnik RS“ br.62/2014)

Menja se i dopunjuje stav 1 člana 91, tako da glasi:

„Trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za period od najviše mesec dana, izuzimajući račune koji prate mesečno zaduženje za potrošnju vode očitanu na vodomeru, na koju se primenjuju odluke osnivača i pojedinačni akti komunalnih preduzeća u čijoj je nadležnosti pružanje usluga očitavanja potrošnje vode iskazane na vodomeru.“

Obrazloženje

Primena Zakona o zaštiti potrošača ( „Sl. glasnik RS“ br.62/2014), (u daljem tekstu: Zakon) i tumačenje čl.91 stav 1 Zakona od strane inspekcije, a u skladu sa ovlašćenjima nadležnih inspektora preciziranih čl.156 Zakona, dovelo je do remećenja procesa rada pojedinih preduzeća vodovoda i kanalizacije Srbije.

Prethodno pomenutu odredbu Zakona, naime, tržišni inspektori tumače tako da postoji obaveza komunalnog preduzeća koje u svojstvu Trgovca u smislu Zakona vrši usluge očitavanja potrošnje vode preko vodomera, da tu uslugu mora vršiti jednom mesečno, tj. da se vodomer mora očitati jednom mesečno, kako bi se pratila ostvarena potrošnja vode i zaduženje iskazano na računu na mesečnom nivou.

Uz svo uvažavanje zaštite potrošača i Zakona o kome govorimo, napominjemo da su sva preduzeća vodovoda i kanalizacije oduvek, a često u gotovo nemogućim uslovima, radila na ispunjenju cilja koji je iznad svih poslovnih ciljeva – da stanovništvo ove zemlje redovno snabdevaju kvalitetnom zdravstveno ispravnom vodom za piće. U tom smislu, u zajedničkom interesu preduzeća vodovoda i svih naših potrošača je obostrano zadovoljstvo, kako kvalitetom proizvoda i usluga koje pružamo, tako i računima koje ispostvaljamo za te proizvode i usluge.

Poput redovnog plaćanje računa za utrošenu vodu, koje je preduslov za finansijsku stabilnost i kontinuirano obavljanje osnovnih delatnosti, mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima je velika želja svih preduzeća vodovoda. Ipak, na ovom nivou tehničko-tehnološkog razvoja i u ovakvim uslovima poslovanja, uspostavljanje mesečnog očitavanja vodomera kao zakonske obaveze je kontraproduktivno sa mnogih aspekata i moglo bi da dovede do velikih probelema u radu preduzeća vodovoda.

Za očitavanje mesečne potrošnje vode iskazane na vodomeru ne postoje tehnički uslovi (za razliku od merača potrošnje električne energije, vodomeri se nalaze na teže dostupnim mestima, a u zimskim mesecima su skoro nedostupni i u tim periodima se u vodomerna skloništa, kao vid izolacije, ubacuju stiripor, karton, tekstil, slama i sl).
Za očitavanje mesečne potrošnje na vodomerima ne postoje kadrovski uslovi (nijedno komunalno preduzeće nema toliko radnika da podmiri potrebe mesečnog očitavanja, a zbog zabrane zapošljavanja u javnom sektoru nije u mogućnosti da zaposli nove radnike).
Za očitavanje mesečne potršnje vode na vodomerima ne postoje ni finansijske mogućnosti (čak i ako bi se ukinula zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, preduzeća vodovoda nisu u stanju da podnesu trošak zapošljavanja većeg broja novih radnika, što bi se moglo podneti isključivo značajnim povećanjem cene naših proizvoda i usluga).
Mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima ne postoji kao obaveza ni u okviru Evropske unije, niti u drugim zemljama, koje imaju mnogo dužu tradiciju zakonske zaštite potrošača.
Primera radi, u dokumentima Evropske komisije najčešće se govori o „pametnim brojilima“ (smart meters), koja su za našu praksu još nedostižna, ali obaveza mesečnog očitavanja ne postoji čak ni za takve merne uređaje. U jednom od dokuemnata (Guidance note on Directive 2012/27/EU on energy efficiency, amending Directives 2009/125/EC and 2010/30/EC, and repealing Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC, Articles 9-11: Metering; billing information; cost of access to metering and billing information), pored ostalog, navedeno je da se potrošačima koji nemaju „smart brojila“ realna potrošnja mora očitati tromesečno ili najmanje jednom u šest meseci.

Inače, u razlitim zemljama EU, pa čak i unutar pojedinih zemalja, praksa je veoma različita, ali je najčešće kvartalno čitanje potrošnje na vodomerima. U Nemačkoj se, na primer, vodomeri očitavaju jednom godišnje, pa se tako očitana potrošnja raspoređuje na račune za narednih 12 meseci. U Sidneju se potrošačima pruža mogućnost mesečnog očitavanja, ali za to plaćaju dodatnih 30,3 dolara…

Inicijativa za ukidanje Zakona o fluorisanju vode za piće

Na sednici Upravnog odbora Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije, 17. juna 2016, pored ostalog, pokrenuta je inicijativa za stavljanje van snage Zakona o fluorisanju vode za piće.

Na prethodno sprovedenim konsultacijama ocenjeno je da eventualnim izmenama i dopunama ovog zakona nije moguće sprečiti njegove negativne posledice na rad i poslovanje preduzeća vodovoda i kanalizacije, koje se mogu odraziti na privredni i društveni napredak zemlje.

Inicijativa je pokrenuta na predlog JP „Vodovod i kanalizacija“ Loznica, a nakon više ekspertskih analiza, podržana je od strane Upravnog odbora i prosleđena na dalje postupanje Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije.

Za tu svrhu usvojen je sledeći tekst predloga:

„ Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije pokreće inicijativu za stavljanje van snage Zakona o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon), Pravilnika o uslovima i načinu fluorisanja vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.6/97), kao i drugih propisa donetih na osnovu ovih akata.

Udruženju za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije prosleđujemo na nadležnost i dalje postupanje sledeći

Predlog

Stavlja se van snage Zakon o fluorisanju vode za piće

(„Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon).

 

Danom prestanka važenja Zakona iz prvog stava Predloga, prestaje da važi i Pravilnik o uslovima i načinu fluorisanja vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.6/97), kao i podzakonski akti doneti radi primene Zakona o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon).

 

Obrazloženje

Zakon o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon) (u daljem tekstu: Zakon) usvojen je 1994. godine kao rezultat kampanje za smanjenje karijesa i unapređenje stomaloškog zdravlja stanovništva. Pravilnik o uslovima i načinu fluorisanja vode za piće, koji je u primeni od 20. 02. 1997, pored ostalog, taksativno nabraja 52 preduzeća vodovoda koja su obavezna da fluorišu vodu za piće.

Od stupanja na snagu, ove propise su u kratkim periodima sprovodila retka preduzeća vodovoda, koja su, ubrzo nakon uvođenja, odustajala zbog mnogobrojnih tehničko-tehnoloških teškoća. Tako se Zakon tokom minulih decenija nije ni primenjivao, ali nije zabeležno da je neko preduzeće zbog toga trpelo sankcije. Nakon više od dve decenije od stupanja Zakona na snagu, nadležne inspekcije su počele da kontrolišu njegovu primenu u pojedinim preduzećima vodovoda, kao i da izriču snakcije zbog neprimenjivnja Zakona, dovodeći preduzeća vodovoda do nepremostivih teškoća.

U tom smislu, motiv za pokretanje ove inicijative ima svoje zdravstvene i tehničko-tehnološke aspekte.

Zdravstveni aspekti

Imajući u vidu da u minule dve decenije u našoj zemlji nisu rađene odgovarajuće analize eventualnog poboljšanja stomatološkog zdravlja populacije, što je bio glavni razlog donošenja predmetnog Zakona, postavlja se pitanje opravdanosti njegove primene nakon toliko godina i sankcionisanja preduzeća vodovoda zbog izostanka primene fluorisanja vode za piće. Ovo tim pre, jer je širom sveta urađen značajan broj naučnih studija i u mnogim državama jačaju pokreti koji se protive fluorizaciji vode za piće.

Evropsko zakonodavstvo, kao i opšti ili pojedinačni propisi Evropske unije koji se odnose na kvalitet vode za piće, ne poznaju obavezu fluorizacije. Na internet sajtu Evropske komisije javnosti su dostupne mnogobrojne analize Naučnog odbora za zdravlje i ekološki rizik (European Commission / Directorate-General for Health&Consumers / Scientific Committe on Health and Environmental Risks SCHER), koje se bave ovom problematikom. S tim u vezi, kao primer, prezentujemo deo jednog izveštaja (Critical review of any new evidence on the hazard profile, health effects, and human exposure to fluoride and the fluoridating agents of drinking water), u kome se, pored ostlog, kaže:

  1. Fluor nije esencijalan element za ljudski rast i razvoj.
  2. Fluor ne služi za dezinfekciju vode, već se isključivo koristi za dentalnu zaštitu.
  3. Njegova primena ili neprimena ne utiče na zdrvstvenu ispravnost pijaće vode. Dok se hlorisanjem vrši dezinfekcija vode i uklanjanje mikroorganizama, fluorisanjem se samo vrši sistemsko uvođenje fluora u organizam.
  4. Sistemsko fluorisanje može imati negativne posledice po zdravlje ljudi, pri čemu je rizična grupa odojčad mlađa od šest meseci, koja koriste mlečnu formulu.
  5. Naučne studije su dokazale da veći efekat za odbranu od karijesa ima lokalno uvođenje fluora putem paste za zube od sistemskog fluorisanja pijaće vode.
  6. U 90 odsto zubnih pasta nivo fluorida je dovoljan za optimalni dnevni unos fluora radi zaštite od karijesa.
  7. Flurisanje vode zahteva značajna ulaganja lokalnih vodovoda za procese fluorisanja, kao i za procese ispitivanja i kontrole koncentracije fluorida.
  8. Procenjuje se da samo oko dva posto Evropljana koriste fluorisanu vodu (stanovnici Ujedinjenog kraljevstva, Republike Irske, Španije i Srbije).
  9. Zemlje Evrope koje ne fluorišu vodu su: Austrija, Belgija, Češka (koja je fluorisala vodu u dva grada, Taboru i Pragu, a od 2007. pijaća voda se ne fluoriše), Hrvatska, Danska, Estonija, Finska (samo jedno naselje je fluorisalo vodu, ali je prestalo 1992), Francuska, Nemačka (ranije je pijaća voda fluorisana u nekim delovima DRN, ali je prekinuto ujedinjenjem dve Nemačke), Grčka, Mađarska, Letonija, Holandija (prekinula), Norveška, Švedska, Švajcarska…

 

Tehničko-tehnološki aspekti

Osim diskutabilnih efekata fluorida po ljudsko zdravlje, u tehničko-tehnološkom smislu uvođenje fluorizacije vode za piće je velika komplikacija i ogroman trošak za osiromašena preduzeća vodovoda, za čije sprovođenje nema zdravstvenog, tehničko-tehnološkog, finansijskog, niti bilo kog drugog opravdanja.

Preveniranje karijesa i poboljšanje stomatološkog zdravlja svakako se može postići na druge načine, a u tehničko-tehnološkom smislu obaveza fluorizacije vode za preduzeća vodovoda, pored ostalog, znači da se moraju obezbediti:

  • odgovarajući kadrovski potencijali (za pripremu i kontrolu rastvora, kao i za poslove neposrednog fluorisanja, odnosno defluorisanja), za šta je neophodno zapošljavanje većeg broja stručnih kadrova, a za to ne postoje zakonski uslovi;
  • izgradnja i opremanje tehnoloških jedinica za pripremu i doziranje hemikalija, za šta ne postoje finansijski preduslovi;
  • uređene prstorije za skladištenje hemikalija, laboratorijska i oprema za kontrolu fluorida,
  • hemikalije za fluorisanje i defluorisanje (uvozne),
  • preparati za pružanje prve pomoći u slučaju trovanja fluorom i sredstva za ličnu zaštitu na radu (kape, naočari, maske, rukavice, mantili, respiratori)…

Takođe, uvođenje nove tehnologije zahteva celokupnu primenu Zakona o izgradnji, kojim će jasno biti definisane procedure izrade projektne dokumentacije i izvođenja radova. Za to je, pored ostalog, potrebno izraditi elaborat o zaštiti životne sredine, projekat idejnog rešenja i glavni izvođački projekat, pribaviti mišljenje revizije i saglasnost protivpožarne inspekcije, građevinsku dozvolu…

Nemoguće je proceniti u kom bi roku osiromašena preduzeća vodovoda uspela da ispune sve ove preduslove za fluorisanje vode za piće, ali je sasvim sigurno da to ni delimično ne bi uspeli da učine u roku od 60 dana, na šta ih obavezuju sankcije nadležnih inspekcijskih organa, koji samo – primenjuju zakon! Primera radi, nedavnim Rešenjem Odseka za sanitarni nadzor Ministarstva zdravlja naloženo je da JP „Vodovod i kanalizacija“ Loznica obezbedi uređaje i opremu i vrši fluorisanje vode za piće u skladu sa zakonom u roku od 60 dana od dana uručenja rešenja!

Uzimajući u obzir da eventualnim izmenama i dopunama nije moguće sprečiti negativne posledice na rad i poslovanje preduzeća vodovoda i kanalizacije koje se mogu odraziti na privredni i društveni napredak zemlje, stavlja se van snage Zakon o fluorisanju vode za piće („Službeni glasnik RS“ br.35/94, 38/94-ispr, 25/96 i 101/2005-dr.zakon). “