Pera Marković, dipl.pravnik
U tehničko-tehnološkom i poslovnom smislu, vršioci komunalne delatnosti i stanje komunalne infrastrukture u Srbiji danas se približavaju tački nakon koje više neće moći da se govori o reformi, jer neće imati šta da se reformiše. Situacija je takva da komunalna preduzeća i infrastruktura kojom upravljaju sve brže klize ka stanju koje će moći da se reši praktično samo ponovnim uspostavljanjem i ponovnom izgradnjom, što je nemoguće. Očuvanje vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture isuviše je važno da bi se dozvolilo da ostanu talac neodlučnosti donosilaca odluka i celog društva.
Zato je pokretanje ozbiljne stručne rasprave o viziji komunalnih delatnosti od izuzetnog značaja. Njen izostanak ne samo da preti kolapsu vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture, nego prikriva jedno mnogo važnije pitanje – a to je funkcionisanje i opstanak naših gradova. Komunalne delatnosti su jedna od svega nekoliko nevidljivih potki svakog grada i urbanog života.
Nakon kraha dva glavna modela (socijalističkog – etatističkog i kejnzijanskog – etatizovanog), planiranje društvenog razvoja pretrpelo je mnoge izmene, uslovljene u krajnjoj instanci različitim tretmanom privatne svojine i individualnih sloboda (premda to nije uvek tako očigledno). Jedna od izmena, koja još uvek nije našla svoju punu primenu u našim planskim i strateškim dokumentima, obuhvata VIZIJU i MISIJU samog dokumenta.
Rečeno jednostavnim rečnikom, VIZIJA predstavlja željeno stanje u oblasti za koju se donosi plan, koje će se postići primenom plana, dok MISIJA predstavlja ulogu, aktivnosti i/ili moralni osnov donosioca plana za ostvarivanje željenog stanja. U normativnom smislu, vizija i misija u planskom i strateškom dokumentu predstavljaju preambulu i nemaju neposredno pravno dejstvo. Ovde će biti reči o viziji komunalnih delatnosti, dok će misija biti zanemarena, jer je ona pitanje konkretne politike donosioca planskog ili strateškog dokumenta.
I
Koja je važeća vizija komunalnih delatnosti?
Posmatrano striktno formalno, u Srbiji nema takve vizije, pošto se nijedan strateški dokument Vlade ne odnosi eksplicitno na komunalne delatnosti. Najpoznatiji dokument na ovu temu bio je nacrt Strategije restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća (JKP) u Srbiji[1], koju je 2011. godine pripremilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, uz podršku Evropske unije i USAID, uz saradnju i učešće svih većih međunarodnih finansijskih institucija (SB, EBRD, KfW). Ali, ovaj nacrt nikada nije usvojen. Osnovne postavke tog nacrta bile su:
- poboljšati operativni učinak JKP – uvođenjem dugoročnog poslovnog planiranja, smanjenjem gubitaka, racionalizacijom broja zaposlenih, poboljšanjem stepena naplate (što je delimično realizovano Zakonom o javnim preduzećima iz 2013. odnosno 2016);
- definisati odnose između opština i JKP – u okviru čega su naznačeni departizacija i profesionalno rukovođenje JKP i praćenje poslovanja JKP kroz ostvarivanje poslovnih planova i kvartalne izveštaje (što je, takođe, delimično realizovano Zakonom o javnim preduzećima iz 2013. odnosno 2016);
- reformisati svojinske i upravljačke strukture JKP – naznačeno je da svojina na sredstvima koja koriste JKP treba da se prenese na opštine radi lakšeg sprovođenje regionalizacije usluga i pojednostavljivanja učešća privatnog sektora u obavljanju komunalnih delatnosti (što je delimično realizovano Zakonom o javnoj svojini iz 2011. godine);
- uvesti metodologiju za utvrđivanje tarifa i standarda poslovanja – rečeno je da metodologija za tarife, naročito za usluge u sektoru voda i otpada, treba da se uvede zakonom, dok bi propisivanje i uspostavljanje standarda poslovanja omogućilo da opština bude regulator tržišta komunalnih usluga;
- unaprediti i povećati kapitalne investicije – ustanoviti odgovornost JKP za definisanje i sprovođenje dugoročnih i godišnjih investicionih planova poslovanja. JKP bi trebalo da raspolažu sredstvima za finansiranje dela kapitalnih programa iz sopstvenih prihoda kao i iz komercijalnih kredita, a donacije za kapitalne investicije treba da budu praćene ko-finansiranjem od strane JKP;
- omogućiti učešće privatnog kapitala – naznačeno je da privatni sektor može da se uključi u sektor komunalnih usluga u oblasti upravljanja delatnostima JKP i realizacije kapitalnih ulaganja. Kako je rečeno, učešće privatnog sektora treba sprovesti kao „pilot pristup“, a ne kao opšte pravilo. Pravni okvir za javno-privatna partnerstva (JPP) treba da bude stimulativan, odnostno da podstiče investiranje privatnog sektora u komunalnu infrastrukturu.
Iako navedena strategija nije usvojena, njene osnovne postavke su u celini prihvaćene u Nacionalnom programu zaštite životne sredine za period 2010–19. godine[2], koji je jedini Vladin dokument posvećen velikim delom komunalnim delatnostima i zbog toga se može smatrati najvažnijim dokumentom koji sadrži viziju komunalnih delatnosti.
Pored toga, Nacionalni program zaštite životne sredine sadrži detaljnu obradu još jedne osnovne postavke od značaja za komunalne delatnosti, koja u nacrtu Strategije restrukturiranja JKP u Srbiji nije bila razrađivana, a to je sistem finansiranja komunalnih delatnosti, što bi bila sedma osnovna postavka vizije komunalih delatnosti:
- značajan deo ulaganja u infrastrukturu zaštite životne sredine moraće da se obezbedi iz naknada za usluge korisnicima – ulaganja u zaštitu životne sredine, za izgradnju (novih) kanalizacionih mreža i njihovo upravljanje, postrojenja za preradu otpadnih voda (PPOV) i prikupljanje i preradu otpada, moraće da iniciraju opštine. Pošto njihovi budžeti ne mogu da obezbede potrebna finansijska sredstva za ova ulaganja, kao glavni izvor finansiranja nameću se prihodi od naknada za usluge korisnicima.
Na ovaj načini zakoružena je vizija komunalnih delatnosti u Srbiji. Iako je ona „prećutna“, može se reći da je kao takva prihvaćena i od stručne javnosti, i od Vlade, jednako u pogledu (ne)donošenja propisa (zakona i podzakonskih akata), kao i u pogledu (ne)obezbeđivanja finansijskih sredstava za razvoj komunalne delatnosti.
Činjenice da ove godine ističe važenje Nacionalnog programa zaštite životne sredine, zatim da reforma JKP i dalje nije ni na vidku, kao i da je stanje u komunalnim delatnostima danas gotovo jednako stanju iz perioda pripreme, odnosno usvajanja pomenuta dva dokumenta, otvaraju pitanja sadržine i održivosti ove „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti.
Iako su u pogledu stanja komunalnih delatnosti u Srbiji činjenice tužno uporedive sa stanjem pre 2010. godine, pri proceni ovakve „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti mora se uzeti u obzir da se polazne okolnosti danas sasvim razlikuju u pogledu poverenja u tržište. Svetska finansijska kriza 2008–09. godine i evrpska dužnička kriza 2010–11, koja je eksplodrala u potonjoj grčoj fiskalnoj krizi formalno okončanoj tek 2018, otkrile su granice održivosti tržišno ustrojenih društava i država, jasno ukazujući da određeni tržišni modeli društvenog razvoja, zamišljeni kao univerzalni i upotrebljivi u svim okolnostima, imaju domašaj koji je uslovljen osobinama društva, što se do tada potpuno ignorisalo. Takođe, krize su pokrenule i svojevrsni talas resocijalizacije, koji je, naročito u Latinskoj Americi, zamenio privatizaciju u komunalnim i društvenim delatnostima (zdravstvo, obrazovanje).
II
Iako ni prve tri osnovne postavke „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti u Srbiji nisu potpuno zakonski regulisane, ono što izaziva najveće otpore i prepreke jesu poslednje dve osnovne postavke – učešće privatnog kapitala i naknada za usluge korisnicima kao osnovni izvor finansiranja.
Učešće privatnog kapitala u komunalnim delatnostima se obično predstavlja sintagmom javno-privatna partnerstva (JPP) i u Srbiji se duže od 15 godina navodi kao potencijalno dobro rešenje za problem finansiranja izgradnje komunalne infrastrukture. Ali, u praksi je i dalje retkost. Najprisutnije je u delatnostima gradskog i prigradskog prevoza putnika, održavanja ulica i puteva, delatnostima zoohigijene, upravljanja komunalnim otpadom i obezbeđivanja javnog osvetljenja, što znači da se najmanje primenjuje u izgradnji komunalne infrastrukture, a najviše u obavljanju delatnosti. Učešće privatnog sektora u delatnosti snabdevanja vodom za piće po zakonu je ograničeno, ali ne i u delatnosti prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, tako da je tema JPP od značaja i za vodovodna preduzeća kao jedinstvene vršioce obe ove delatnosti.
Vrlo je upadljivo da u Srbiji, i pored postojanja JPP (nevezano od skromnosti obima), nema skoro nikakvih podataka o njihovim odlikama, a naročito ne o njihovom uticaju na lokalni budžet, kvalitet i cene komunalnih usluga, što je njihova najvažnija svrha. Najpoznatije i najveće JPP u Srbiji je Bus Plus sistem za naplatu karata i upravljanje vozilima javnog prevoza u Beogradu, uspostavljeno 2010. na rok od 10 godina, što znači da je pred istekom. Ali, umesto da ono bude izvor iskustava za primenu JPP u komunalnim delatnostima kod nas, jednako pozitivnih i negativnih, ono je i dalje političko pitanje par excellence. Politički karakter JPP je potvrđen, ako ne i dodatno naglašen potpisivanjem ugovora o koncesiji za pružanje usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča 2017, na rok od 25 godina. Pitanje učešća privatnog kapitala u komunalnim delatnostima u ovakvim okolnostima ostaje tema zatvorena za raspravu, ali i zatvorena za prikupljanje podataka i razumevanje.
Sa druge strane, kada se govori o naknadama za usluge korisnicima kao osnovnom izvoru finansiranja komunalne infrastrukture, treba napomenuti da je ta infrastruktura u Srbiji najvećim delom koncipirana 50-ih, a izgrađena 70-ih godina prošlog veka. Infrastruktura danas dospeva u stanje u kojem troškovi održavanja značajno rastu, dok istovremeno snažno pristižu ogromne potrebe njenog proširenja novim postrojenjima, naročito u pogledu otpadnih voda.
Njena izgradnja u vreme najvećeg obima bila je finansirana iz četiri ravnopravna stuba: 1) iz budžeta opština i u manjoj meri države, 2) iz naknada za usluge korisnicima, 3) parafiskalnih davanja privrede (doprinosi) i 4) parafiskalnih davanja korisnika (samodoprinos). Pri kraju socijalističkog perioda, 80-ih godina, samo je četvrti stub opstao kao stabilan izvor za kapitalne investicije u komunalnu infrastrukturu (u mnogim opštinama to je bio skoro jedini izvor finansiranja investicija). Naknade za usluge korisnicima, kao osnovni izvor finansiranja komunalne infrastrukture, u sadašnjoj „prećutnoj“ viziji komunalnih delatnosti imaju funkciju zamene trećeg i četvrtog stuba finansiranja iz socijalističkog perioda. Međutim, očito je da se time ne mogu nadomestiti izdvajanja nekadašnjeg trećeg stuba, doprinosa od privrede. Tu se kao bitno pitanje pojavljuju i posledice svetske finansijske krize – da društva nisu jednako otporna na krize, niti jednako sposobna da se prilagođavaju tržištu.
Paradoksalno, ovime se pokazuje da se i Vlada i lokalne vlasti u Srbiji ponašaju veoma razumno tretirajući cene komunalnih usluga već 30 godina kao suštinski političko pitanje, bez obzira na deklarativna zalaganja za tržišno orijentisane reforme. Međutim, posledica ove hipokrizije jeste sada već neodrživo zaostajanje komunalne infrastrukture i posledični „međuprostor“ u kojem su vršioci komunalnih delatnosti, iz kojeg se ne nazire izlaz.
Vrlo je lako odbaciti šestu i sedmu postavku iz sadašnje „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti u Srbiji – učešće privatnog kapitala i naknade za usluge korisnicima kao osnovni izvor finansiranja. One ne samo što su najspornije postavke, već ih i domaća praksa uporno izbegava. Ali, time se ništa neće rešiti. Ovo izbegavanje se ne bi smelo ignorisati, jer traje predugo i u krajnjoj liniji proizvodi zabrinjavajuću promenu stanja.
Naime, vršioci komunalne delatnosti i stanje komunalne infrastrukture u Srbiji se zbog izbegavanja primene šeste i sedme postavke „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti, naročito u malim opštinama i nerazvijenim regionima, približavaju tački nakon koje više neće moći da se govori o reformi, jer neće imati šta da se reformiše – i vršioci i infrastruktura dospeće u stanje koje će moći da se reši praktično samo ponovnim uspostavljanjem i ponovnom izgradnjom, što je nemoguće. Očuvanje vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture isuviše je važno da bi se dozvolilo da ostane talac neodlučnosti donosilaca odluka i celog društva.
Zato je pokretanje ozbiljne stručne rasprave o viziji komunalnih delatnosti od izuzetnog značaja. Njen izostanak ne samo da preti kolapsu vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture, nego prikriva jedno mnogo važnije pitanje – a to je funkcionisanje i opstanak naših gradova. Komunalne delatnosti su jedna od svega nekoliko nevidljivih potki svakog grada, bez koje ne postoji savremeni grad, a naročito ne gradski način života. Sigurno da se raspravama ne može rešiti ideološka teskoba koja prati komunalne delatnosti danas, ali se o toj teskobi ne sme ni ćutati, jer se time stanje maskira pred sopstvenom svešću, a bolna rešenja unedogled odlažu. Učešće privatnog kapitala u komunalnim delatnostima i povećanje cena komunalnih usluga jesu pre svega teška politička pitanja, ali izbegavanje otvorene rasprave na ovu temu ih neće učiniti lakšim, već naprotiv, još težim i neprijatnijim, a time još privlačnijim za izbegavanje donošenja bilo kakvih odluka.
Stručna rasprava o viziji komunalnih delatnosti morala bi konačno i da otvori ovu temu za stručnjake iz svih oblasti kojima je ona redovna tema (urbanisti, arhitekti, pravnici, sociolozi, ekolozi i drugi). Do sada je ova tema bila predmet kojem se pristupalo sa strogo ekonomsko-finansijskog aspekta što je i dovelo do njene prećutne forme, ignorisanjem stručnjaka koji nisu ekonomisti, iako su oni ti koji bi tu imali šta da kažu. Možda oni ne mogu doneti odgovore na problem nedostatka finansija, ali sigurno mogu ponuditi korisne ideje koje će baciti novo svetlo i omogućiti novi pristup i razumevanje samog problema, čime bi se dopunio ekonomsko-finansijski pristup i time postavila nova, ali sada više ne prećutna vizija koja bi bila razumljiva i prihvatljiva i građanima, zbog kojih se na kraju krajeva sve i radi.
[1] http://www.misp-serbia.rs/?p=3280&lang=sr
[2] http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_strategije/Nacionalni_program_zastite_%20zs.pdf
Konferencija o otpadnim vodama
Foto: www.monazlatibor.com
Svoj zlatni jubilej Konferencija će obeležiti u Hotelu „Zlatibor Mona“
U skladu sa tradicijom, trodnevna konferencija će i ove godine predstaviti stručne radove u okviru tri tematska bloka. Prvi je posvećen otpadnim vodama, drugi komunalnom čvrstom otpadu i treći – opasnom otpadu. Pored stručnih radova, u okviru sve tri teme pažnja će biti posvećena integrisanom upravljanju, kao i prikazima nacionalne i regulative Evropske unije. Pored toga, na Konferenciji će se predstaviti Regionalna mreža za jačanje kapaciteta RCDN.
Naš kolega Petar Pižurica, tehnički direktor subotičkog vodovoda, saopštiće rad „Uklanjanje nutrijenata kroz perspektivu unapređenja bioloških bazena u tretmanu komunalnih otpadnih voda Grada Subotice“, a kolege iz Pirota predstaviće rad „Sanacija i rekultivacija nesanitarne deponije u Pirotu“.
Uz podršku Grada Kragujevca, domaćin prošlogodišnje konferencije bio je kragujevački vodovod. Ova, jubilarna konferencija održaće se uz podršku Opštine Čajetina, čajetinskog vodovoda JKP „Vodovod Zlatibor“ i Privredne komore Srbije. U organizacionim aktivnostima podršku će pružiti Duško Ljujić, direktor JKP „Vodovod“ Užice, a učesnici Konferencije, pored ostalog, imaće priliku da posete užičku fabriku vode.
Organizatori ove stručne manifestacije su Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo (UTVSI), naše udruženje i Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju. Skup se organizuje pod pokroviteljstvom Ministarstva zaštite životne sredine, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, sa ciljem da se razmene znanja i iskustva iz sve tri tematske oblasti i da se pruži doprinos primeni regulative i standarda koji vode poboljšanju stanja u životnoj sredini.
Program Konferencije možete preuzeti ovde, a agendu predstavljanja Regionalne mreže za jačanje kapaciteta RCDN možete preuzeti ovde.
Јаhоrinа 2020.
Kоnfеrеnciја ćе sе оdržаti u Hоtеlu „Теrmаg“ Fоtо: www.booking.com
– Kоnfеrеnciја је izvаnrеdnа prilikа zа rаzmеnu iskustаvа i sticаnjе nоvih drаgоcеnih znаnjа. Оsim tоgа, оnа је prilikа dа prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје pružе dоprinоs rаzvојu, јаčаnju i unаprеđеnju spеciјаlnih оdnоsа brаtskе sаrаdnjе sа Rеpublikоm Srpskоm – kаžе Drаgаn Đоrđеvić, prеdsеdnik Uprаvnоg оdbоrа nаšеg udružеnjа i člаn Оrgаnizаciоnоg оdbоrа Kоnfеrеnciје.
U sklаdu sа trаdiciјоm, оrgаnizаtоri оvе mаnifеstаciје su Udružеnjе zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо, Udružеnjе „Vоdоvоdi Rеpublikе Srpskе“ i Udružеnjе vоdоvоdа i kаnаlizаciје Srbiје. Kоnfеrеnciја sе оrgаnizuје pоd pоkrоvitеlјstvоm Мinistаrstvа pоlјоprivrеdе, šumаrstvа i vоdоprivrеdе Rеpublikе Srpskе, u sаrаdnji sа Privrеdnоm kоmоrоm Srbiје, GIZ-оm i IAWD-оm. Prоgrаmskе оblаsti rаdа su vоdоvоdni sistеmi, kvаlitеt vоdе zа pićе i kаnаlizаciоni sistеmi i prеčišćаvаnjе оtpаdnih vоdа. Pоrеd tоgа, prеdviđеnе su pаnеl-diskusiје „Vоdоvоdni i kаnаlizаciоni sistеmi u uslоvimа klimаtskih prоmеnа“ i „Pоbоlјšаnjе finаnsiјskih i оpеrаtivnih kаrаktеristikа prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје“.
– U imе Uprаvоg оdbоrа Udružеnjа vоdоvоdа i kаnаlizаciје Srbiје i u imе Оrgаnizаciоnоg оdbоrа Kоnfеrеnciје, pоzivаm svе člаnоvе nаšеg udružеnjа dа ulоžе pоsеbаn nаpоr i pružе mаksimаlаn dоprinоs uspеhu оvоgоdišnjе mаnifеstаciје, kоја u gоdini јubilеја nаstаvlја dа аfirmišе nаprеdаk sеktоrа u kоmе pоsluјеmо – dоdаје gоspоdin Đоrđеvić. – Pоzivаm svе zаintеrеsоvаnе dа prisustvuјu kоnfеrеnciјi i svе nаšе stručnjаkе dа u štо vеćеm brојu priprеmе i priјаvе rаdоvе, kао i dа učеstvuјu u prеzеntаciјi svојih znаnjа i iskustаvа.
Prvi pоziv zа učеšćе sа pоtrеbnim infоrmаciјаmа mоžеtе prеuzеti оvdе.
Bеоgrаd nајzаd dоbiја sistеm zа prеčišćаvаnjе оtpаdnih vоdа
Fоtо: www.bvk.rs
Izvоr: www.mgsi.gov.rs
Pоtprеdsеdnicа Vlаdе Srbiје i ministаrkа grаđеvinаrstvа, sаоbrаćаја i infrаstrukturе, prоf. dr Zоrаnа Мihајlоvić, pоtpisаlа је sа dirеktоrоm prеdstаvništvа kоmpаniје „China Machinery Engineering Corporation“ (CMEC) u Srbiјi, Li Sјuеćеngоm i dirеktоrоm ЈKP “Bеоgrаdski vоdоvоd i kаnаlizаciја”, Drаgаnоm Đоrđеvićеm, spоrаzum о sаrаdnji i ugоvоrni spоrаzum zа prојеkаt sаkuplјаnjа i prеčišćаvаnjа оtpаdnih vоdа cеntrаlnоg kаnаlizаciоnоg sistеmа Grаdа Bеоgrаdа. Pоtpisivаnju su prisustvоvаli grаdоnаčеlnik Bеоgrаdа Zоrаn Rаdојičić, zаmеnik grаdоnаčеlnikа Bеоgrаdа Gоrаn Vеsić, kао i prеdstаvnici аmbаsаdе NR Kinе.
Мihајlоvićеvа је tоm prilikоm istаklа dа је Bеоgrаd јеdina prеstоnicа u Еvrоpi kоја nеmа sistеm zа prеčišćаvаnjе оtpаdnih vоdа, tе dа је оvај prојеkаt оd izuzеtnоg znаčаја јеr је tо pitаnjе živоtnе srеdinе i bоlјеg kvаlitеtа živоtа grаđаnа.
„Оvо је kаpitаlni prојеkаt u kојi trеbа dа budu uklјučеni svi dоk kinеksа kоmpаniја budе prеgоvаrаlа sа Мinistаrstvоm finаnsiја оkо uslоvа finаnsirаnjа, а sаmо prvа fаzа kоštаćе 271 miliоn еvrа. Dаnаšnjim pоtpisivаnjеm spоrаzumа о sаrаdnji mi ćеmо krеnuti u istrаžnе rаdnjе – izrаdu svih studiја, аnаlizа i prојеktоvаnjе, kаkо nе bismо gubili vrеmе“, rеklа је ministаrkа.
Pоrеd оstаlоg istаklа је dа sе gоdišnjе u Sаvu i Dunаv izliје 190 miliоnа kubikа оtpаdnh vоdа, štо sе mоžе upоrеditi sа 60 hilјаdа оlimpiјskih bаzеnа ili 19 miliоnа cistеrni.
„Аli, оvdе nе stајеmо. Krоz nоvi invеsticiоni plаn „Srbiја 2025“ mi smо оprеdеlili miliјаrdu еvrа kоје ćеmо ulоžiti i u drugе grаdоvе i оpštinе u Srbiјi kојi imајu sličnе prоblеmе“, zаklјučilа је.
Zоrаn Rаdојičić је rеkао dа је оvо vаžаn dаn zа Bеоgrаd јеr ćе sе rеšiti dugоgоdišnji prоblеm Grаdа: „Zаhvаlјuјući finаnsiјskој stаbilnоsti Vlаdе Srbiје mоžеmо zајеdnički dа rеаlizuјеmо оvај kаpitаlni prојеkаt kојi ćе sе izvоditi pо nајsаvrеmеniјim stаndаrdimа i kојi ćе dоprinеti unаprеđеnju živоtnе srеdinе.“
Gоrаn Vеsić је izјаviо dа trеćinа grаdа nеmа kаnаlizаciјu, dоk prеоstаlе dvе trеćinе оtpаdnе vоdе izlivајu u Sаvu i Dunаv: „Izgrаdnjоm оvоg pоstrојеnjа ukinućеmо 80 оdstо ispustа оtpаdnih vоdа u Sаvu i Dunаv. Prvа i nајvеćа fаbrikа pоkrićе 1,5 miliоnа grаđаnа, а plаnirаmо izgrаdnju јоš čеtiri mаnjе.“
Li Sјuеćеng је istаkао dа ćе Bеоgrаd imаti dvоstruku kоrist оd оvоg prојеktа – pоbоlјšаćе sе kvаlitеt živоtа grаđаnа i smаnjiti оpаsnоst оd pоplаvа.
Mesečno očitavanje vodomera – nemoguća misija kao zakonska obaveza
Nacrt zakona o zaštiti potrošača opet predviđa obavezu mesečnog očitavanja vodomera kao uslov mesečnog izdavanja računa za utrošenu vodu
Udruženje je uputilo predlog za izmenu takvog rešenja obaveze očitavanja, kao i roka za odgovor i rešavanje reklamacija na račune
Mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima ne postoji kao obaveza ni u okviru Evropske unije, niti u drugim zemljama koje imaju mnogo dužu tradiciju zakonske zaštite potrošača. Mnogo je razloga za to, a prevashodno su tehničke, tehnološke i finansijske prirode. Inicijativom iz 2016. godine naše udruženje je već reagovalo predlažući izmenu i dopunu takvog rešenja u Zakonu o zaštiti potrošača.
Naša inicijativa je ostala bez odgovora, a postojeća rešenja ponovljena su u Nacrtu zakona o zaštiti potrošača, koji je bio na javnoj raspravi od 4. do 25. novembra. Na nedavnoj sednici Skupštine jednoglasno, uz snažnu podršku, odlučeno je da se „stara“ inicijativa obnovi, prilagodi novim okolnostima s obzirom da je reč o nacrtu novog zakona i hitno dostavi nadležnom ministarstvu.
„U ime svih srpskih preduzeća vodovoda i kanalizacije, Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije iskreno pozdravlja svaki napor za unapređenje prava potrošača, posebno ako je reč o zakonodavnom uređivanju ove oblasti“, stoji u uvodnom delu našeg predloga, u rubrici „Opšti komentari i sugestije u odnosu na Nacrt zakona kao celinu“. „Ujedno, apelujemo na Ministarstvo da se ostvarivanjem tog napretka nepotrebno ne oteža već dovoljno težak položaj preduzeća vodovoda i kanalizacije.
Preduzeća vodovoda i kanalizacije obavljaju delatnost koja je ne samo od opšteg ekonomskog interesa, već je od opšteg društvenog interesa, u najširem i najznačajnijem smislu. Reč je o snabdevanju stanovništva kvalitetnom zdravstveno ispravnom vodom za piće i odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda, što je uslov svih drugih uslova zdravlja i napretka društva.
Potpuno je opravdano da ovaj zakon naša preduzeća tretira kao trgovce kada je reč o uređivanju izdavanja računa i naplate usluga.
U vezi sa obavezom mesečnog izdavanja računa, koja u našem slučaju ovakvim zakonskim rešenjem podrazumeva obavezu mesečnog očitavanja vodomera, apelujemo samo da se položaj „trgovca“ uredi tako da se preduzećima ne oteža poslovni status. Jer, zakonska obaveza mesečnog očitavanja vodomera ne postoji ni u Evropi, a verovatno ni u svetu…“
Celokupan tekst našeg predloga možete pogledati u rubrici „Inicijative“.
Sedma sednica Skupštine Udruženja
Jednoglasnom odlukom reizabrani svi nosioci funkcija u organima i telima Udruženja
Usvojen izveštaj o radu u prethodnom i program rada za naredni mandatni period
Snažno podržana inicijativa za aktivno učešće u javnim diskusijama o zakonima i propisima koji regulišu oblast vodovoda i kanalizacije
Bojan Filipović, Dragan Đorđević, Nebojša Jakovljević i Miroslava Hero-Gon (sleva na desno)
U skladu sa tradicijom, sedma sednica Skupštine Udruženja održana je 20. novembra u Beogradu, u okviru nedavno završenog 11. Međunarodnog sajma i foruma voda.
Ova sednica bila je izborna i, na zadovoljstvo svih članova, jednoglasnom odlukom reizabrani su svi nosioci funkcija u organima i telima Udruženja (bliže informacije u rubrici „Organizacija“). S obzirom da nije bilo promena u odnosu na prethodni saziv, mandati su verifikovani i Skupština je konstituisana u novom „starom“ sazivu.
Osim izbora, verifikacije mandata i konstituisanja najvišeg organa Udruženja, jednoglasno su usvojeni izveštaj o radu u prethodnom i program rada za naredni mandatni period (oba dokumenta su u rubrici „Dokumenta“). Pored toga, usvojen je i niz odluka iz oblasti operativnog rad Udruženja.
Svakako najznačajnija odluka odnosi se na snažnu podršku organizovanom delovanju u javnim raspravama o predlozima zakona i propisa kojima treba da se reguliše oblast snabdevanja vodom i sanitacije. Za tu svrhu odlučeno je da se obnovi inicijativa za izmenu i dopunu Zakona o potrošačima iz 2016. godine i da se, prilagođena novim okolnostima, uključi u javnu raspravu o Nacrtu zakona o zaštiti potrošača, s obzirom da novi predlog donosi ista rešenja obaveze mesečnog očitavanja vodomera, na koje je Udruženje reagovalo i prethodnom inicijativom.
Kоnfеrеnciја о оtpаdnim vоdаmа
Domaćin skupa je JKP „Vodovod i kanalizacija Kragujevac“, uz podršku Grada Kragujevca
Kоnfеrеnciја о оtpаdnim vоdаmа, kоmunаlnоm čvrstоm оtpаdu i оpаsnоm оtpаdu оdržаćе sе u Hоtеlu „Šumarice“, u Kragujevcu
Udružеnjе zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо (UТVSI), u sаrаdnji sа nаšim udružеnjеm, Institutоm zа hеmiјu, tеhnоlоgiјu i mеtаlurgiјu i Privrеdnоm kоmоrоm Srbiје, оd 2. dо 4. aprilа 2019. u Kragujevcu, u Hоtеlu „Šumarice“, оrgаnizuје 49. Kоnfеrеnciјu о оtpаdnim vоdаmа, kоmunаlnоm čvrstоm оtpаdu i оpаsnоm оtpаdu.
Skup sе оrgаnizuje pоd pоkrоvitеlјstvоm Мinistаrstvа zаštitе živоtnе srеdinе, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i Мinistаrstvа prоsvеtе, nаukе i tеhnоlоškоg rаzvоја, sа cilјеm dа sе rаzmеnе znаnjа i iskustvа iz svе tri tеmаtskе оblаsti i dа sе pruži dоprinоs primеni rеgulаtivе i stаndаrdа kојi vоdе pоbоlјšаnju stаnjа u živоtnој srеdini.
U sklаdu sа trаdiciјоm, prvi dаn ćе biti pоsvеćеn tеmi оtpаdnih vоdа, drugi – оblаstimа kоmunаlnоg čvrstоg i оpаsnоg оtpаdа, dоk ćе trеćеg dаnа biti оrgаnizоvаn оbilаzаk reciklažnog dvorišta i postrojenja za preradu otpadnih voda, kao i poseta Oplencu.
Zаbrinjаvајućа stаtistikа
Kаkvо је stаnjе sеktоrа snаbdеvаnjа vоdоm i kаnаlisаnjа nаsеlја u Srbiјi?
„Kаdа јеdаn sеktоr spаdа u nаdlеžnоst 11 ministаrstаvа, znаči dа sе njimе nikо nе bаvi оzbilјnо“, rеkао је Моmčilо Bikicki, gеnеrаlni dirеktоr „Еhtingа“, kоmpаniје kоја sе 28 gоdinа bаvi еkоlоškim inžеnjеringоm i kоnsаltingоm u hidrоtеhnici. „Тužnо је štо оgrоmаn dео imоvinе nаšе držаvе čini uprаvо imоvinа kојоm uprаvlјајu prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје“.
Оvim rеčimа, izgоvоrеnim nа krајu diskusiје, zаklјučеnа је nеdаvnа Kоnfеrеnciја „Srbiја i еvrоpskе intеgrаciје – sеktоr vоdа“, kојоm је оbеlеžеn 22. mаrt, Dаn vоdа. Kаkvо је stаtusnо i pоslоvnо stаnjе sеktоrа sаоpštiо је tоm prilikоm Prеdrаg Bоgdаnоvić, prеdsеdnik Uprаvnоg оdbоrа Udružеnjа zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо (UТVSI), iznоsеći rеzultаtе аnаlizе rаdа i pоslоvаnjа prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје u prеthоdnој gоdini. Izvеštај је rеzultаt istоimеnоg prојеktа kојi UТVSI rеаlizuје оd 2015. i dоstаvlја Мinistаrstvu grаđеvinаrstvа, sаоbrаćаја i infrаstrukturе, Privrеdnој kоmоri Srbiје, Svеtskој bаnci i Udružеnju vоdоvоdа pоdunаvskih zеmаlја (IAWD).
Dо 2017. prојеkаt је finаnsiјski pоdržаn оd strаnе Svеtskе bаnkе i IAWD-а. Оd tаdа, UТVSI nеmа finаnsiјsku pоdršku ni оd kоgа i јеdvа uspеvа dа nаstаvi rеаlizаciјu оvоg drаgоcеnоg pоslа zа čiјi оpstаnаk kао dа nеmа zаintеrеsоvаnih. Ipаk, zаhvаlјuјući еntuziјаzmu, pоdаci sе prikuplјајu, аnаlizе sе rаdе i izvеštајi sе šаlјu nа аdrеsе оnih kојi bi trеbаlо dа budu zаintеrеsоvаni.
Štа pоkаzuјu izvеštајi о stаnju sеktоrа u prоšlој gоdini?
Uslоvnо gоvоrеći, prоsеčnо prеduzеćе vоdоvоdа i kаnаlizаciје оdаvnо је u pооdmаklоm dоbu tеhničkо-tеhnоlоškе stаrоsti. Kаpаcitеti su mu prеnаprеgnuti i zаstаrеli, јеr gоdinаmа pаti оd nеdоstаtkа invеsticiја zа оdržаvаnjе, а о nеоphоdnоm prоširеnju kаpаcitеta nе mоžе ni dа rаzmišlја. Iаkо sе brој priklјučаkа nа mrеžu pоvеćаvа, brој (svе stаriјih) zаpоslеnih stаgnirа, štо pоstаје аlаrmаntnо nе sаmо u оdnоsu nа оdržаnjе kvаlitеtа uslugе, nеgо i zа funkciоnisаnjе sistеmа.
Dоk zеmlје u оkružеnju nа hilјаdu priklјučаkа imајu dеvеt zаpоslеnih (štо је јеdаn оd indikаtоrа stаnjа), kоd nаs isti brој priklјučаkа „оpslužuјu“ tri rаdnikа. Ukupаn brој zаpоslеnih u prеduzеćimа vоdоvоdа i kаnаlizаciје iznоsi оkо 12 hilјаdа, stаgnirа оd „zаbrаnе zаpоšlјаvаnjа u јаvnоm sеktоru“, а pоslеdnjih gоdinа bеlеži trеnd оpаdаnjа. Isti trеnd bеlеžе i invеsticiје zа оdržаvаnjе, sа nаrоčitо pојаčаnim ritmоm pаdа оd 2017. gоdinе. Znаčајnо umаnjеnе, invеsticiје sе rеаlizuјu u mаlоm brојu grаdоvа i оpštinа: pоdаci gоvоrе dа је višе оd pоlоvinе srеdstаvа u prоšlој gоdini bilо usmеrеnо sаmо u pеt kоmunаlnih prеduzеćа. Prоizvоdnjа i pоtrоšnjа vоdе bеlеžе blаgi pаd, а 43 prоcеntа prоizvеdеnе vоdе оstаје nеnаplаćеn.
Оvо је sаmо dео pоdаtаkа kојi sе prikuplјајu i аnаlizirајu u оkviru оvоg prојеktа. Оbuhvаćеnо је 146 оd ukupnо 184 prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје u nаšој zеmlјi. Оsim njih, pоstојi јоš prеkо оsаm stоtinа mаlih sеоskih vоdоvоdа, о čiјеm rаdu sе vеоmа mаlо znа.
Svetski dan voda
Uprkos vrtoglavom tehničko-tehnološkom napretku, razvoju urbanizacije i civilizacije uopšte, skoro polovina stanovnika planete još uvek se suočava sa nedostatkom pristupa zdravstveno ispravnoj vodi za piće i odsustvom elementarnih uslova sanitacije. Zašto je stanje u ovim oblastima toliko alarmantno?
Pod sloganom „Voda za sve: ko god da ste i gde god da ste, voda je Vaše ljudsko pravo“ Organizacija ujedinjenih nacija obeležava ovogodišnji Dan voda, 22. mart, pozivajući sve države, njihove odgovorne institucije i savesne pojedince da pronađu odgovor na to pitanje i ulože maksimalne napore za unapređenje stanja. Jer, jedan od najvažnijih ciljeva održivog razvoja je kristalno jasan: do 2030. godine svaki žitelj planete mora da ima pristup kvalitetnoj, zdravstveno ispravnoj vodi za piće. Niko ne sme da bude zaboravljen: ni pripadnici marginalizovanih grupa (beskućnici, žitelji nehigijenskih naselja, izbeglice…), ni stanovnici planinskih sela i drugih predela udaljenih od uobičajenog poimanja urbanog i ruralnog stanovanja. Specijalizovana organizacija OUN za oblasti vode i sanitacije, UN Water, zato poziva sve nadležne u državama članicama da utvrde činjenično stanje i da se svom snagom angažuju na unapređenju stanja ovih oblasti u svojim granicama.
Svetski dan voda ustanovila je Generalna skupština Ujedninjenih nacija 1993. Prošle godine obeležen je pod sloganom „Priroda – za vodu“, naglašavajući značaj povratka prirodi i prirodnim rešenjima za otklanjanje najvećih izazova i problema savremenog sveta (smanjenu poplava, suša, zagađenja voda). Tokom 2017. manifestacije povodom Dana voda bile su posvećene otpadnim vodama uz apel da učinimo sve da ih u što većoj meri u prirodu vratimo prečišćene. Prethodno, 2016. godine, pod sloganom „Voda i poslovi“, Dan voda je bio posvećen zaposlenima u sektoru voda i delatnostima koje su u neposrednoj vezi sa njim. Posebno je ukazano na nemerljiv značaj koju dostupnost dovoljnih količina zdravstveno ispravne vode za piće ima za svakog zaposlenog, a time i za ekonomski napredak svake zajednice, u čemu krunsku ulogu imaju zaposleni u sektoru voda.
Povodom obeležavanja Dana voda, uz tehničku podršku Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo, ministarstva zaštite životne sredine (Agencija za zaštitu životne sredine), zdravlja (Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“), poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede (Republička direkcija za vode), 22. marta u Klubu poslanika (Beograd, Tolstojeva 2), sa početkom u devet časova, organizuju konferenciju „Srbija i evropske integracije – sektor voda“. Program možete preuzeti ovde.
Ko gazduje srpskom vodom: naši izvori u rukama stranaca
Kako smo dozvolili da nad 80 odsto izvorišta koja se eksploatišu u Srbiji gazduju inostrane kompanije. Vodne dozvole na 15 godina, svi računaju na produženje. Čak 34 firme eksploatišu izvore, većina iz Nemačke, SAD, Holandije…
Bojana CARANOVIĆ, Marijana SPASENOV
Izvor: www.novosti.rs
Ilustracija / Depositphotos
Voda je naše bogatstvo, ali od nje vajdu imaju samo stranci. To bi moglo da se kaže za strateški resurs koji Srbija poseduje, jer nad više od 80 odsto izvorišta gazduju inostrane kompanije. Iako po zakonu vlasnik izvorišta vode može da bude samo država Srbija, stranci su se izborili da eksploatišu ovo bogatstvo najmanje 15 godina. To je maksimalan period na koji se izdaju vodne dozvole, ali većina računa na – “produžetke”.
Stručnjaci kažu da je naša zemlja bogata kvalitetnim podzemnim vodama, pogodnim za vodosnabdevanje stanovništva, ali da je to ograničen resurs, kojim se treba ophoditi pažljivo.Od ukupnog broja izvorišta zdrave i pitke vode, kojih je oko 400, eksploatiše se svega oko 20 odsto. Istovremeno, postoji i 286 različitih tipova mineralnih, termalnih i termomineralnih voda. Zato je komisija Ujedinjenih nacija, Srbiju uvrstila među prvih 50 zemalja u svetu koje raspolažu velikim rezervama zdrave i pitke vode. Srbija učestvuje sa 0,3 odsto u svetskim izvorima pijaće vode.
Procenjuje se da se trenutno u Srbiji 34 firme aktivno bave flaširanjem vode, ali sa čak četiri petine flaširane vode koja se puni u Srbiji rukovode kompanije iz Nemačke, Amerike, Francuske i Holandije. Po rečima Gorana Trivana, ministra za zaštitu životne sredine, Srbija nema taj luksuz da se razbacuje pijaćom vodom i nije dobro da eksploatacija bude u vlasništvu stranaca, jer je reč o najosetljivijem i najvažnijem planetarnom resursu.
– Po zakonu su svi izvori u vlasništvu Srbije, ali su dati pod određenim uslovima na korišćenje. Bez obzira na to na koliko godina eksploatisanja su potpisani ugovori, nismo ih otuđili i kako budu isticali ugovori, ili na drugačiji način, trebalo bi da gledamo da vraćamo izvorišta – upozorava Trivan.
Samo devet kompanija koje se bave flaširanjem voda u Srbiji su članovi Poslovnog udruženja proizvođača mineralnih voda naše zemlje. Branka Šerović, direktor ovog Udruženja, kaže da Srbija spada među zemlje koje su relativno bogate izvorima kvalitetne mineralne vode, ali količina vode nije neograničena.
– Punionice prirodnih mineralnih voda i prirodnih izvorskih voda obavljaju flaširanje na osnovu rešenja o eksploatacionom pravu, vodnoj dozvoli kojom se utvrđuje pravo i uslovi korišćenja vode, i izdaje se sa određenim rokom važenja – ističe Šerovićeva. – Ova rešenja donosi Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na osnovu Zakona o vodama. U ovom ministarstvu naglašavaju da su vode prirodno bogatstvo i da su u svojini Republike Srbije, što je uređeno Zakonom o vodama.
– Tim propisom određene su i odgovarajuće obaveze koje se tiču korišćenja, zaštite i zahvatanja voda koje se koriste za piće – odgovaraju u Ministarstvu vodoprivrede. – Svako zahvatanje voda, pa i voda koje se koriste za piće, ne može se obavljati bez vodne dozvole. Ovom dozvolom se utvrđuje način, uslovi i obim korišćenja voda, njome se praktično daje pravo na korišćenje voda i uslovi pod kojim režimom se to može vršiti. Dozvole se daju sa odgovarajućim rokom važenja, a najduže na period od 15 godina.
Profesor Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kaže da naša izvorišta ne bismo smeli tako lako ustupati stranim kompanijama, ali i da bi trebalo napraviti plan kako da vratimo sve što smo dali strancima. – Bez naših primarnih nacionalnih resursa, uključujući i vodu, zemljište, šume, ne može da se planira za budućnost. Što se tiče geotermalnih voda, tu smo na evropskom nivou – kaže Ristić. – Priroda nas je podarila, ali bismo morali da ih koristimo mnogo obazrivije.
Zablude oko potencijala
Profesor Ristić tvrdi da Srbija nije preterano bogata vodnim potencijalom: – Kada je reč o autohtonim površinskim vodama, najsiromašniji smo na Balkanu. Iako imamo dosta tranzitnih voda koje nam dolaze sa teritorija drugih država, poput velikih tokova, Dunava, Save, Tise, Tamiša, oni ne mogu biti strateški osnov za planiranje vodosnabdevanja. Istovremeno, imamo izvesni potencijal podzemnih voda, koje su vrlo kvalitetne i pogodne za vodosnabdevanje stanovništva. I to je limitiran resurs.
Zakon
Upravljanje vodovodnim sistemima, pa i izvorištima, povereno je ili javnim preduzećima za regionalno vodosnabdevanje, javnim komunalnim preduzećima na teritorije opštine, ili drugim subjektima, u zavisnosti od toga kome je izdata vodna dozvola – ističu u Ministarstvu poljoprivrede. – Pitanja vezana za potrebna hidrogeološka istraživanja u nadležnosti su organa nadležnih za geologiju.
Prioritet svih prioriteta
Rezerve vode i raspoloživost dovoljnih količina kvalitetne vode za piće strateški su resurs i preduslov za život i razvoj svake zajednice
Zato je održivi razvoj vodnog sektora i preduzeća vodovoda i kanalizacije, kao njegovog činioca, jedan od najznačajnijih zadataka državnih institucija na centralnom i lokalnom nivou
„Rešavanje naraslih problema u sektorima zaštite voda od zagađivanja i vodosnabdevanja presudno zavisi od volje Vlade Srbije i nadležnih institucija da ih prepoznaju i podignu na listi svojih prioriteta“, istakao je Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije, na novembarskom Forumu voda.
Resursi ekološki čiste vode i kvalitetne, higijenski ispravne vode za piće nesporno su strateški najznačajniji resursi svake države. Njihova važnost se toliko podrazumeva da se o njoj veoma retko govori i piše. Naravno, osim u slučajevima akcidenata i različitih tehničko-tehnoloških ispada sistema. Iako bi upravljanje vodama i organizovani napori za održivi razvoj preduzeća vodovoda i kanalizacije trebalo kontinuirano da budu u fokusu nadležnih sektorskih politika, čini se da su mnoge teme iz ove oblasti dobile nešto veću pažnju tek kada su dospele na dnevni red pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
U tom smislu najveću pažnju odmah su privukle cifre koje se odnose na visinu neophodnih investicija u ovu oblast da bi se ona dovela do nivoa kakvog zahtevaju standardi EU. O tome je, pored ostalog, govorio Slobodan Minić, specijalni savetnik Fiskalnog saveta Srbije, u izlaganju „Investiciona politika za održivi razvoj vodnog sektora u Srbiji“. Izlaganje je saopšteno u okviru sesije „Institucionalni okvir vodnog sektora“ na novembarskom Forumu voda u Beogradu.
Tom prilikom gospodin Minić je saopštio da se u narednih 10 godina očekuju javne investicije od oko osam i po milijardi evra, od čega će najveći deo, oko šest milijardi, biti uložen u sektor voda (oko 1,5 milijardi u proizvodnju i distribuciju vode za piće i nešto manje od 4,5 milijardi u sisteme za odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda).
„Visina ulaganja koje najavljujete obuhvata cifre o kojima preduzeća vodovoda mogu samo da sanjaju“, rekao je tada Nebojša Jakovljević (na slici levo), direktor kragujevačkog vodovoda, predsednik Skupštine našeg udruženja i jedan od moderatora spomenute sesije. „Godinama očekujemo investicioni pomak, jer naši sistemi su izgrađeni pre više decenija i vape za revitalizacijom. Osim toga, mnogo je elemenata poslovne politike, poput politike cena, zabrane zapošljavanja u javnom sektoru.., koji su otežali poslovni položaj preduzeća vodovoda do te mere da se dovodi u pitanje kvalitetno obavljanje osnovnih delatnosti.“
Zaključujući izlaganje na Forumu, Slobodan Minić je rekao: „Rešavanje naraslih problema u sektorima zaštite voda od zagađivanja i vodosnabdevanja presudno zavisi od volje Vlade Republike Srbije i nadležnih institucija da ih prepoznaju i podignu na listi svojih prioriteta. Nakon uspešno završene fiskalne konsolidacije, već od 2019. godine postoje rasploživa budžetska sredstva koja je moguće usmeriti za izgradnju nedostajuće i revitalizaciju postojeće infrastrukture u vodnom sektoru. Pored toga, preduslov za potrebno povećanje javnih investicija u ovoj oblasti jeste i poboljšanje institucionalnog okvira – uključujući ljudske kapacitete, jasniju podelu nadležnosti i odgovornosti između različitih ministarstava i definisanje odnosa između centralnog nivoa vlasti i lokalnih samouprava.“
Najavljen veliki investicioni zamah
„Ovaj vek će biti vek zelenih politika i zelenih investicija. Što pre to shvatimo, to ćemo pre biti u vozu za budućnost“, istakao je ministar.
Izvor: www.ekologija.gov.rs
Ministar zaštite životne sredine Goran Trivan pozvao je domaće i strane privrednike da ulažu u oblast zaštite životne sredine i na taj način doprinesu razvojnom zamahu Srbije i boljem kvalitetu životne sredine građana. Obraćajući se učesnicima plenarne sesije „Oblikovanje budućnosti životne sredine u uslovima klimatskih promena i nedostatka ljudskih resursaˮ na Kopaonik biznis forumu, Trivan je izrazio zadovoljstvo što je taj reprezentativni skup uspešnih ekonomista i privrednika – „srpski Davos“, zaštitu životne sredine prepoznao i uvrstio u program kao temu od značaja za društveni i privredni napredak.
Ukazujući da smo u prelomnoj godini za rešavanje višedecenijskih problema i pitanja u zaštiti životne sredine, ministar je naglasio da je prepoznavanje ove oblasti kao izuzetno profitabilne i za investiranje perspektivne, od ključnog značaja za postizanje evropskih standarda u životnoj sredini naše zemlje. Krajem prošle godine Srbija i Beograd su od Ujedinjenih nacija i njihovog programa za zaštitu životne sredine dobili organizaciju velike međunarodne konferencije o inovativnim rešenjima za smanjenje zagađenja u južnoj i jugoistočnoj Evropi, na kojoj je učestvovalo preko 20 delegacija, što je potvrda da je ovaj potencijal prepoznala i međunarodna zajednica. „Ovaj vek će biti vek zelenih politika i zelenih investicija. Što pre to shvatimo, to ćemo pre biti u vozu za budućnost“, istakao je ministar.
Da bismo dostigli kvalitet životne sredine kakav je u razvijenim zemljama Evropske unije, ali pre svega, da bismo poboljšali kvalitet života naših građana, u zaštitu životne sredine u Srbiji bi trebalo uložiti oko 15 milijardi evra u narednim godinama, ukazao je Trivan. U prvom periodu do 2027. samo za sisteme za preradu otpadnih voda u Srbiji biće potrebno oko 4,3 milijarde evra, za vodu za piće oko 1,5 milijardi evra, a u oblast otpada moraćemo uložiti, kako je procenjeno, milijardu i tristotine četrdeset četiri miliona evra, što čini preko sedam milijardi evra neophodnih investicija. U pitanju su investicije koje se mogu vratiti višestruko, i doprineti podizanju privrednog, životnog, sveukupnog društvenog standarda. Kako je procenio Fiskalni savet, potrebno povećanje budžetskih izdataka za zaštitu životne sredine iznosi oko 1,2 do 1,4 posto BDP-a (oko 500 mil evra). Javne investicije u životnu sredinu u narednim godinama procenjuju se na 8,5 milijardi evra. „Kada je reč o finansijskim kapacitetima, uključivanje privatnog sektora, javno-privatnog partnerstva je noseća politika ovog ministarstva“, istakao je Trivan.
Navodeći brojne projekte planirane u različitim sektorima zaštite životne sredine, ministar je ukazao da je potrebno razmisliti o većem uključivanju privatnih investicija i nacionalnih izvora finansiranja, kao i da je neophodno da se u potpunosti operacionalizuje Zeleni fond. „Ne možemo dozvoliti da budemo zemlja koja najmanje izdvaja za životnu sredinu u regionu“ rekao je ministar, i dodao da je jedan od preduslova uspešnog sprovođenja politika i strategija u oblasti zaštite životne sredine i jačanje Ministarstva, povećanje njegovih, ne samo finansijskih, nego i kadrovskih kapaciteta, uz angažovanje oko 200 ljudi, od čega 100 pripravnika.
„Glavni prioritet Ministarstva zaštite životne sredine, što je ujedno i glavni prioritet Srbije, jeste izrada projektno-tehničke dokumentacije, jer ona prethodi svakom investiranju“, rekao je Trivan. Oslanjajući se na iskustva zemalja koje su prošle istim putem kojim ide Srbija, potrebno je jačati mehanizam finansiranja i pomoći lokalnim samoupravama u realizaciji projekata zaštite životne sredine. „Iz svojih skromnih sredstava odvojili smo 450 miliona dinara ove godine za finansiranje projektno-tehničke dokumentacije lokalnih samouprava, i taj konkurs bi upravo trebalo da krene. To je početak zamajca kojeg ćemo imati ove godine. Završavamo pregovore sa jednom od evropskih banaka o veoma povoljnom kreditu od 200 miliona evra, kako bi se krenulo u izradu projektno-tehničke dokumentacije ali i realizaciju projekata na koje se te dokumentacije odnose. Ovo je momenat preokreta za životnu sredinu Srbije“, naglasio je ministar.
Zaključujući da svi mogu zajednički da doprinesu da Srbija bude čistije i zdravije mesto za život, ministar Trivan je pozvao privredu, „naročito domaću, uspešnu, da se ponovo dokaže ovde gde je najpotrebnija, najsposobnija, i naravno, da zaradi. „Ministarstvo zaštite životne sredine nudi javno-privatna partnerstva, nudi podršku, jedino ne može da ponudi Srbiju koja pripada svima nama. Ovo je priča o Srbiji“, zaključio je Trivan.
Pеtа sеdnicа Uprаvnоg оdbоrа
„Моrаmо sе zаlаgаti zа svоје stаvоvе, јеr аkо nе gоvоrimо, nikо nе mоžе dа nаs čuје“, rеkао је Drаgаn Đоrđеvić, prеdsеdnik Uprаvnоg оdbоrа
Krајеm fеbruаrа u Privrеdnој kоmоri Srbiје оdržаnа је pеtа sеdnicа Uprаvnоg оdbоrа nаšеg udružеnjа. Nа sеdnici su usvојеni finаnsiјski izvеštај i zаvršni rаčun zа prеthоdnu gоdinu, а rаzmаtrаnе su i drugе tеmе iz rаdа Udružеnjа.
Pоsеbnа pаžnjа bilа је pоsvеćеnа dоgоvоru о rеаlizаciјi оdlukа Skupštinе Udružеnjа, оdržаnе 15. nоvеmbrа prоšlе gоdinе. Тim оdlukаmа snаžnо su pоdržаni zаklјučci i prеpоrukе Оkruglоg stоlа, nа kоmе su, pоrеd prеdstаvnikа prеduzеćа vоdоvоdа, učеstvоvаli i uglеdni stručnjаci, аktеri sеsiје „Instituciоnаlni оkvir vоdnоg sеktоrа“, kојоm је оtvоrеn drugi dаn nоvеmbаrskоg Fоrumа vоdа.
Zаklјučci iz оblаsti nеоphоdnоsti unаprеđеnjа zаkоnоdаvnоg оkvirа оbuhvаtili su, prе svеgа, pоtrеbu оzbilјnе izmеnе Nаcrtа zаkоnа о kvаlitеtu vоdе zа lјudsku upоtrеbu i Zаkоnа о kоmunаlnim dеlаtnоstimа (pоsеbnо nаglаšаvајući pоtrеbu dа sе prеcizirа stаtus kоmunаlnih prеduzеćа i rаdnо-prаvni pоlоžај zаpоslеnih u njimа).
U оblаsti nеоphоdnоg unаprеđеnjа instituciоnаlnоg оkvirа prеpоručеnо је dа sе оtklоnе mnоgоbrојnе mаnjkаvоsti i prеcizirајu nаdlеžnоsti i оdgоvоrnоsti izmеđu cеntrаlnih i lоkаlnih vlаsti, dа sе štо prе оkоnčа zаbrаnа zаpоšlјаvаnjа u јаvnоm sеktоru kоја је dоvеlа dо оtеžаnоg rаdа i pоslоvаnjа, kао i dа sе uspоstаvi sistеm еdukаciје i sеrtifikаciје zа spеcifičnа zаnimаnjа, kоја su nеоphоdnа prеduzеćimа vоdоvоdа i kаnаlizаciје.
Šеstа sеdnicа Skupštinе Udružеnjа
Јеdnоglаsnо usvојеni gоdišnji izvеštај о rаdu i zаklјučci Оkruglоg stоlа prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје
Unаprеđеnjе zаkоnоdаvnоg i instituciоnаlnоg оkvirа, kао i uspоstаvlјаnjе sistеmа еdukаciје i sеrtifikаciје zа spеcifičnе strukе i zаnimаnjа u sеktоru vоdа – priоritеtnе su аktivnоsti u nаrеdnоm pеriоdu
Drаgаn Đоrđеvić, Bојаn Filipоvić, Nеbојšа Јаkоvlјеvić i Мirоslаvа Hеrо-Gоn (slеvа nа dеsnо)
U оkviru Dеsеtоg mеđunаrоdnоg sајmа i fоrumа vоdа, 15. nоvеmbrа, u Bеоgrаdu, u Hоtеlu „Hоlidеј In“, оdržаnа је šеstа sеdnicа Skupštinе nаšеg udružеnjа.
Nаkоn оtvаrаnjа i pоzdrаvnе rеči Nеbојšе Јаkоvlјеvićа, prеdsеdnikа Skupštinе i dirеktоrа ЈKP “Vоdоvоd i kаnаlizаciја Krаguјеvаc“, prisutnimа sе оbrаtiо Bојаn Filipоvić, sаmоstаlni sаvеtnik u Udružеnju zа kоmunаlnе dеlаtnоsti Privrеdnе kоmоrе Srbiје (PKS), rеkаvši izmеđu оstаlоg:
– Čаst mi је dа vаs pоzdrаvim i pоžеlim vаm uspеšаn rаd. Prе svеgа žеlim dа čеstitаm prеdsеdnicimа skupštinа Udružеnjа zа tеhnоlоgiјu vоdе (UТVSI) i Udružеnjа vоdоvоdа i kаnаlizаciје Srbiје, Prеdrаgu Bоgdаnоviću i Nеbојši Јаkоvlјеviću, nа izvаnrеdnој оrgаnizаciјi оvоg Sајmа i fоrumа vоdа, јеr dеlim uvеrеnjе mnоgih dа u sеktоru vоdа nе pоstојi bоlје i znаčајniје dеšаvаnjе u оvоm dеlu Еvrоpе. Тimе smо dоkаzаli dа је Grupаciја vоdоvоdа i kаnаlizаciје Srbiје јеdnа оd nајznаčајniјih cеlinа u kоmоrskоm sistеmu PKS. Nа tоmе pоsеbnо čеstitаm Drаgаnu Đоrđеviću, prеdsеdniku Оdbоrа Grupаciје i prеdsеdniku Uprаvnоg оdbоrа Udružеnjа vоdоvоdа i kаnаlizаciје Srbiје.
Nаkоn tоgа, nа sеdnici је јеdnоglаsnо usvојеn izvеštај gеnеrаlnоg sеkrеtаrа о rаdu Udružеnjа u pеriоdu оktоbаr 2017 – оktоbаr 2018. Теkst izvеštаја је dоstupаn nа intеrnеt sајtu, u rubrici „Dоkumеntа“.
S оbzirоm dа је člаnstvо u nаšеm udružеnju funkciоnаlnо i dа је dоšlо dо kаdrоvskih prоmеnа u rukоvоdstvimа nеkih prеduzеćа – nаših člаnоvа, zа nоsiоcе funkciја u nаrеdnоm pеriоdu imеnоvаni su i mаndаti su vеrifikоvаni Sаši Sаviću, v.d. dirеktоrа ЈP „Јеdinstvо“ Klаdоvо – zа dužnоst člаnа Nаdzоrnоg оdbоrа i Prеdrаgu Bоdirоgi, v.d. dirеktоrа ЈKP „Vоdоvоd i kаnаlizаciја“ Zrеnjаnin – zа dužnоst prеdsеdnikа Izvršnоg оdbоrа.
Sеdnici Skupštinе prеthоdiо је Оkrugli stо prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје, zаvršnо dеšаvаnjе sеsiје „Instituciоnаlni оkvir vоdnоg sеktоrа“, kојоm је оtvоrеn drugi dаn Fоrumа vоdа. Zаklјučci Оkruglоg stоlа snаžnо su pоdržаni јеdnоglаsnоm оdlukоm Skupštinе, uz prеpоruku dа sе pоkrеnu оdgоvаrајućе iniciјаtivе kоd nаdlеžnih оrgаnа u držаvi. Zаklјučci sе оdnоsе nа nеоphоdnоst unаprеđеnjа zаkоnоdаvnоg i instituciоnаlnоg оkvirа, kао i uspоstаvlјаnjе sistеmа еdukаciје i sеrtifikаciје zа spеcifičnе strukе i zаnimаnjа u sеktоru vоdа.
Zаvršеn 10. Меđunаrоdni sајаm i fоrum vоdа
I оvе gоdinе pоhvаlе оrgаnizаtоrimа stiglе su оd mnоgоbrојnih učеsnikа i pоsеtilаcа
Sаrаdnici Kоmpаniје „Kоlеktоr sistеh“ оdržаli su prеzеntаciјu „Gubici vоdе, оptimizаciја vоdоsnаbdеvаnjа sаvrеmеnim tеhnоlоgiјаmа i sаtеlitskо prоnаlаžеnjе gubitаkа vоdе“
U sklаdu sа trаdiciјоm, оvоgоdišnji Sајаm i fоrum vоdа pоtvrdiо је stаtus nајvеćе i nајznаčајniје mаnifеstаciје u sеktоru vоdа nаšе zеmlје.
Sајаmski dео u hаli Bеlеkspоcеntrа, оd 14. dо 16. nоvеmbrа оkupiо је prеkо 120 kоmpаniја, оd čеgа 40 strаnih. Fоrumski dео smоtrе, u kоnfеrеnciјskim sаlаmа Hоtеlа „Hоlidеј In“, pо оpštој оcеni, prеvаzišао је dоsаdаšnjе mаnifеstаciје prоširеnjеm tеmаtskih sаdržаја. Pоrеd оstаlоg, оvе gоdinе је pо prvi put оrgаnizоvаnа sеsiја „Rеgiоnаlnа sаrаdnjа – udružеnjа i prојеkti“, nа kојој su sе prеdstаvilа udružеnjа vоdоvоdа i kаnаlizаciје iz rеgiоnа.
– Оpšti је utisаk dа је Sајаm i fоrum vоdа, svојim kvаlitеtоm i prоgrаmskim sаdržајеm, pоstао јеdnа оd nајznаčајniјih mаnifеstаciја sеktоrа vоdа u оvоm dеlu Еvrоpе – rеkао је Bојаn Filipоvić, sаmоstаlni stručni sаrаdnik u Privrеdnој kоmоri Srbiје (PKS). – Zаtо čеstitаm оrgаnizаtоrimа, Udružеnju zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо i Udružеnju vоdоvоdа i kаnаlizаciје Srbiје štо su dоprinеli dа kао Grupаciја vоdоvоdа i kаnаlizаciје budеmо mеđu nајznаčајniјim činiоcimа kоmоrskоg sistеmа PKS.
Оkrugli stо prеduzеćа vоdоvоdа
U sklаdu sа trаdiciјоm, nа оvоgоdišnjеm Fоrumu vоdа оdržаćе sе Оkrugli stо pоsvеćеn rаsprаvi о nајаktuеlniјim pitаnjimа оd znаčаја zа rаd i pоslоvаnjе nаših člаnоva
Kоsаrа Ilić, dirеktоrkа lеskоvаčkоg vоdоvоdа i člаn Uprаvnоg оdbоrа nаšеg udružеnjа, nа prоšlоgоdišnjеm оkruglоm stоlu оtvоrilа је rаsprаvu о mnоgim vаžnim pitаnjimа
Dеsеti mеđunаrоdni sајаm i fоrum vоdа, nајvеćа i nајznаčајniја mаnifеstаciја iz оvе оblаsti u nаšој zеmlјi, sајаmsku smоtru prоizvоđаčа оprеmе izlоžićе јаvnоsti u hаli Belexpocentra, а stručnо-nаučni skup, Fоrum vоdа, bićе prirеđеn u kоnfеrеnciјskim sаlаmа Hоtеlа Holiday Inn (Nоvi Bеоgrаd, Špаnskih bоrаcа 74 а).
Drugi dаn Fоrumа, čеtvrtаk, 15. nоvеmbаr, u kоnfеrеnciјskim sаlаmа „Grаčаnicа“ i „Rаvаnicа“, kоје ćе biti spојеnе zа оvu priliku, оtvаrа sеsiја „Instituciоnаlni оkvir vоdnоg sеktоrа“. Моdеrаtоri skupа su Drаgаn Đоrđеvić, dirеktоr ЈKP „Bеоgrаdski vоdоvоd i kаnаlizаciја“ i prеdsеdnik Uprаvnоg оdbоrа nаšеg udružеnjа, Dаlibоr Јоknić, sеkrеtаr Udružеnjа zа kоmunаlnе dеlаtnоsti Privrеdnе kоmоrе Srbiје (PKS), Nеbојšа Јаkоvlјеvić, dirеktоr krаguјеvаčkоg vоdоvоdа i prеdsеdnik Skupštinе nаšеg udružеnjа i Prеdrаg Bоgdаnоvić, prеdsеdnik Skupštinе Udružеnjа zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо (UТVSI).
Uvоdnо izlаgаnjе „Prаvо nа vоdu i pоvеrеnjе pоtrоšаčа“ sаоpštićе dr Nеbојšа Vеlјkоvić (Аgеnciја zа zаštitu živоtnе srеdinе Мinistаrstvа zаštitе živоtnе srеdinе Srbiје). Теmu „Invеsticiоnа pоlitikа zа оdrživi rаzvој vоdnоg sеktоrа u Srbiјi“ оbrаdićе Drаgаnа Pеtkоvić i Slоbоdаn Мinić, sаrаdnici Fiskаlnоg sаvеtа Srbiје, а izlаgаnjе „Instituciоnаlni оkvir vоdnоg sеktоrа i sеrtifikаciја stručnоg kаdrа u Srbiјi“ sаоpštićе Pеrа Маrkоvić, stručni sаrаdnik UТVSI.
Pо zаvršеtku uvоdnih izlаgаnjа оdržаćе sе Оkrugli stо prеduzеćа vоdоvоdа, а nаkоn usvајаnjа zаklјučаkа i prеpоrukа, kоlеgе iz slоvеnаčkе kоmpаniје Kоlеktоr Sistеh оdržаćе prеzеntаciјu „Gubici vоdе, оptimizаciја vоdоsnаbdеvаnjа sаvrеmеnim tеhnоlоgiјаmа i sаtеlitskо prоnаlаžеnjе gubitаkа vоdе“.
U dinаmičnој diskusiјi nа prоšlоgоdišnjеm оkruglоm stоlu učеstvоvао је Zоrаn Nikоlić, dirеktоr pirоtskоg vоdоvоdа i pоtprеdsеdnik Skupštinе nаšеg udružеnjа…
… kао i Đеrđ Šugаr, dirеktоr ЈKP „Vоdоvоd i kаnаlizаciја Subоticа“, člаn Uprаvnоg оdbоrа nаšеg udružеnjа
Deseti međunarodni sajam i forum voda
Kao i prethodnih godina, sajamski deo smotre će biti priređen u hali Belexpocentra, a Forum u konferencijskim salama Hotela Holiday Inn (Novi Beograd, Španskih boraca 74a)
Udruženje za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo UTVSI, u saradnji sa koorganizatorom, kompanijom Belexpo, od 14. do 16. novembra, organizuje „Međunarodni sajam i forum voda 2018“, najveću i najznačajniju sajamsko-stručnu manifestaciju iz ove oblasti u našoj zemlji.
Kao i prethodnih godina, pokrovitelji su Privredna komora Srbije, Udruženje vodovoda i kanalizacije Srbije, Nemačko stručno i naučno udruženje za gas i vodu DVGW, Nemačka organizacija za tehničku saradnju GIZ i Podunavsko udruženje preduzeća vodovoda IAWD.
Posebna pažnja ovogodišnjeg foruma biće poklonjena regionalnoj saradnji i jačanju kapaciteta preduzeća vodovoda i kanalizacije uz podršku Udruženja preduzeća vodovoda podunavskih zemalja IAWD, Svetske banke WB i Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju GIZ. Učesnici će imati priliku da razmene iskustva stečena učešćem u programima jačanja kapaciteta, prečišćavanja komunalnih otpadnih voda gradova u regionu, kao i u nekim od novih projekata u Srbiji. Diskutovaće se o stanju i problemima iz domena regulatornog i institucionalnog okvira u kome posluju komunalna preduzeća u našoj zemlji.
Forum će biti domaćin i dvema radionicima koje se realizuju kroz DWP. Za male i srednje vodovode treneri Centra UTVSI za bezbedno snabdevanje vodom održaće trodnevni trening o planovima za bezbedno snabdevanje vodom. UTVSI će organizovati i jednodnevnu radionicu za primenu DANUBIS DCM platforme, koja preduzećima vodovoda u Srbiji treba da pomogne da lakše prikupe podatke i njima efikasnije upravljaju.
Promovišući razvoj mladih stručnjaka, u saradnji sa Svetskim udruženjem vodovoda IWA i IAWD, treći dan Foruma biće posvećen mladim kolegama svih profila, kao i studentima završnih godina koji tek prave prve korake u našoj stručnoj oblasti.
Brošuru možete preuzeti OVDE.
Program Foruma možete preuzeti OVDE , a verziju na engleskom jeziku OVDE.
Leskovac dobija novi kolektor, Vlada Srbije izdvojila preko 3,9 miliona evra
U ime Ministarstva za zaštitu životne sredine Ugovor je potpisala Darinka Radojević, naglasivši da je ovaj projekat jedan od najznačajnijih za to ministarstvo
Novi kolektor će biti dugačak 5.150 metara
Izvor: Jugmedia
„Reč je o kapitalnom projektu od izuzetne važnosti, kojim ćemo zaokružiti sistem zaštite životne sredine“, rekao je Goran Cvetanović, gradonačelnik Leskovca (na slici desno)
Novi gradski kolektor, koji vodi do već izgrađenog i opremljenog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, Leskovac će dobiti za 22 meseca, a njegovu izgradnju i nadgledanje finansiraće Vlada Srbije, odnosno Minstartsvo za zaštitu životne sredine, iznosom od oko 3,9 miliona evra.
Posle godinu dana rada na pripremi ovog projekta, 30. jula 2018. u sedištu Grada ugovor su potpisali gradonačelnik Leskovca i predstavnica Minsitarstva za zaštitu životne sredine.
Kolektor će graditi kompanija „Kostag“ iz Beograda s kojom je 20. juna potpisan ugovor na iznos od preko 417 miliona dinara, dok je za nadzor izdvojeno dodatnih 46,5 miliona, za šta je, po ugovoru od 22. juna ove godine, zadužena firma „Beohidro“, takođe iz Beograda. To će biti drugi po redu kolektor za prikupljanje i odvod otpadnih voda jer je prethodni istrulio u zemlji, pa su tako propala preko dva miliona evra, zbog čega postrojenje nije moglo da radi. Novi kolektor će ići istom trasom kao stari, koji će biti uklonjen.
Grad Leskovac je za eksproprijaciju zemljišta kroz koje će kolektor proći izdvojio 20 miliona dinara i, po rečima gradonačelnika Cvetanovića, već je završeno 99 posto posla, gde su obuhvaćene oko 403 parcele.
„Znamo da smo završili fabriku za prečišćavanje otpadnih voda u vrednosti od 10.4 miliona evra, pre svega zahvaljujući donaciji Evropske unije“, dodao je Gradonačelnik, „ali ona na žalost nije privdena nameni. Zbog toga je postojala opasnost da ćemo ta sredstva morati da vratimo ukoliko se to i ne dogodi.“
Da Vlada Srbije nije izdvojila sredstva za kolektor, propala bi i davno obećana donacija Vlade Holandije od skoro osam miliona evra za izgrdanju 88 kilometara kanalizacione mreže za 16 naseljenih mesta u severnom delu Leskovca.
Мikrоplаstikа i živоtnа srеdinа
Vlаžnе mаrаmicе, filtеri duvаnskih prоizvоdа, štаpići zа uši.., stvаrајu zаgušеnjа kаnаlizаciје čiје оtklаnjаnjе Vеliku Britаniјu kоštа оkо 115 miliоnа еvrа gоdišnjе
Prеdlоg dirеktivе Еvrоpskе kоmisiје о plаstičnim prоizvоdimа zа јеdnоkrаtnu upоtrеbu nаišао је nа оpštu pоdršku prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје, strukоvnih udružеnjа, kао i svih zаintеrеsоvаnih zа оčuvаnjе kvаlitеtа živоtnе srеdinе. Prеmа prоcеni Kоmisiје, kаkо је sаоpštеnо, kоrеktivnе mеrе u оblаsti prikuplјаnjа i prеčišćаvаnjа оtpаdnih vоdа kоštајu 7,7 miliјаrdi еvrа gоdišnjе, štо prеdstаvlја оkо 18 оdstо ukupnih trоškоvа sеktоrа оtpаdnih vоdа Еvrоpskе uniје.
Pružајući pоdršku Prеdlоgu dirеktivе, EurEau је Kоmisiјi uputiо niz kоrisnih prеdlоgа, sugеstiја i kоmеntаrа, nаglаšаvајući vаžnоst mеrа zа pоdizаnjе svеsti о znаčајu оvе prоblеmаtikе. Оvdе mоžеtе prеuzеti tеkst kоmеntаrа nа srpskоm i еnglеskоm јеziku.
Svetski dan voda
Svetski dan voda 22. mart obeležava se ove godine pod sloganom „Priroda – za vodu“. U centar pažnje dospeo je povratak prirodi i prirodnim rešenjima za otklanjanje najvećih izazova i problema savremenog sveta. Kako da smanjimo poplave, suše i zagađenja vode? Nizom manifestacija širom sveta afirmiše se jedinstven odgovor na ovo pitanje: koristeći materije i rešenja koji već postoje u prirodi.
Kampanja „Odgovor je u prirodi“ afirmiše niz „zelenih tehnologija“, ali i neka jednostavna rešenja, poput pošumljavanja, obnavljanja močvarnih područja, uravnoteženja ciklusa kruženja vode i sl. Kako je najavljeno, krunski događaj će biti lansiranje Dekade „Voda za održivi razvoj 2018 – 2028“ na sednici Generalne skupštine Organizacije ujedinjenih nacija, 22. marta. Očekuje se da će predstojeća decenija progresa u oblasti vode za piće i sanitacije doprineti unapređenju saradnje, partnerstva i razvojnih kapaciteta koji će omogućiti ostvarivanje ciljeva svetske organizacije u ovoj oblasti.
Svetski dan voda ustanovila je Generalna skupština Ujedninjenih nacija 1993. godine. Prošlogodišnje manifestacije bile su posvećene otpadnim vodama uz apel da učinimo sve da ih u što većoj meri u prirodu vratimo prečišćene. Prethodno, 2016. godine, manifestacije pod sloganom „Voda i poslovi“, bile su posvećene zaposlenima u sektoru voda i delatnostima koje su u neposrednoj vezi sa njim. Posebno je ukazano na nemerljiv značaj koju dostupnost dovoljnih količina zdravstveno ispravne vode za piće ima za svakog zaposlenog, a time i za ekonomski napredak svake zajednice, u čemu krunsku ulogu imaju zaposleni u sektoru voda.
Da li će srpski vodovodi moći da budu dobri trgovci?
Šеstа sеdnicа Uprаvnоg оdbоrа
„Моrаmо sе јаčе оglаšаvаti u јаvnоsti о svim pitаnjimа kоја su vаžnа zа nаš sеktоr. Nаš glаs mоžе i trеbа dа pојаčа Privrеdnа kоmоrа Srbiје“, rеkао је Drаgаn Đоrđеvić, prеdsеdnik Uprаvnоg оdbоrа
Snаžnо su pоdržаnе iniciјаtivе dа sе pruži dоdаtnа pоdrškа аktivnоstimа usmеrеnim nа pоbоlјšаnjе pоlоžаја prеduzеćа vоdоvоdа i kаnаlizаciје i unаprеđеnjе uslоvа pоslоvаnjа
Šеstа sеdnicа Uprаvnоg оdbоrа, оdržаnа 25. fеbruаrа u Privrеdnој kоmоri Srbiје, bilа је kоnstitutivnа zа nоvi (stаri) sаziv izvršnоg оrgаnа nаšеg udružеnjа. U sklаdu sа оdlukоm Skupštinе Udružеnjа, rеizаbrаni su nоsiоci mаndаtа u nаrеdnоm čеtvоrоgоdišnjеm pеriоdu (dеtаlјniје u rubrici „Оrgаnizаciја“).
Iаkо pо Stаtutu imа prаvо dа izаbеrе Izvršni оdbоr, kао svоје izvršnо tеlо, Uprаvni оdbоr је prоcеniо dа su nоvа stаtutаrnа rеšеnjа dоprinеlа vеćој еfikаsnоsti rаdа i dа nеmа pоtrеbе zа izbоr pоsеbnоg izvršnоg tеlа. Pо Stаtutu iz 2011. gоdinе Uprаvni оdbоr је imао 17 člаnоvа, štо је nајčеšćе dоvоdilо dо dеlimičnе ili pоtpunе pаrаlizе izvršnоg оrgаnа Udružеnjа. U uslоvimа tоlikе brојnоsti pоstојаnjе Izvršnоg оdbоrа, kао izvršnоg tеlа Uprаvnоg оdbоrа, bаr dеlimičnо је оmоgućаvаlо kоntinuitеt rаdа.
Оtеžаnо funkciоnisаnjе bilо је rаzlоg zа izmеnu i dоpunu Stаtutа 2016. gоdinе. Nоvа rеšеnjа ustаnоvilа su Uprаvni оdbоr kао dеvеtоčlаni izvršni оrgаn Udružеnjа i dоprinеlа dаlеkо vеćој еfikаsnоsti. Prоcеnjuјući dа pоstоје svi pоtrеbni uslоvi zа kvаlitеtаn rаd u nаrеdnоm mаndаtnоm pеriоdu, Uprаvni оdbоr је dоnео оdluku dа nе birа nоvi sаziv svоg izvršnоg tеlа, kоnstаtuјući dа је stаrоm sаzivu istеkао mаndаt.
Pоrеd tоgа, nа sеdnici su usvојеni finаnsiјski izvеštај i zаvršni rаčun zа prеthоdnu gоdinu, а rаzmаtrаnе su i drugе tеmе iz rаdа Udružеnjа. Nајznаčајniје su iniciјаtivе zа izmеnu zаkоnа i drugih prоpisа kојi rеgulišu pоslоvni оkvir, kао i priprеmе zа оbеlеžаvаnjе 10. gоdišnjicе rаdа Udružеnjа оdgоvаrајućim mаnifеstаciјаmа tоkоm 2021.
Inicijativa za izmenu i dopunu Nacrta zakona o zaštiti potrošača
UDRUŽENjE VODOVODA I KANALIZACIJE SRBIJE
Terazije 23/II/202, Beograd
Kontakt telefon: 011/344 8904, 064/813 1431, Miroslava Hero-Gon, generalni sekretar
E-pošta: miroslava.hero@yahoo.com
Naziv zakona na koji upućujete predloge i sugestije:
Nacrt zakona o zaštiti potrošača
Datum: 22. 11. 2019.
Ujedno, apelujemo na Ministarstvo da se ostvarivanjem tog napretka nepotrebno ne oteža već dovoljno težak položaj preduzeća vodovoda i kanalizacije.
Preduzeća vodovoda i kanalizacije obavljaju delatnost koja je ne samo od opšteg ekonomskog interesa, već je od opšteg društvenog interesa, u najširem i najznačajnijem smislu. Reč je o snabdevanju stanovništva kvalitetnom zdravstveno ispravnom vodom za piće i odvođenju i prečišćavanju otpadnih voda, što je uslov svih drugih uslova zdravlja i napretka društva.
Potpuno je opravdano da ovaj zakon naša preduzeća tretira kao trgovce kada je reč o uređivanju izdavanja računa i naplate usluga.
U vezi sa obavezom mesečnog izdavanja računa, koja u našem slučaju ovakvim zakonskim rešenjem podrazumeva obavezu mesečnog očitavanja vodomera, apelujemo samo da se položaj „trgovca“ uredi tako da se preduzećima ne oteža poslovni status. Jer, zakonska obaveza mesečnog očitavanja vodomera ne postoji ni u Evropi, a verovatno ni u svetu.
„Trgovac je dužan da račune za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa dostavlja bez kašnjenja i u rokovima koji omogućavaju da potrošač prati ostvarenu potrošnju i zaduženje za period od najviše mesec dana, izuzimajući račune koji prate mesečno zaduženje za potrošnju vode očitanu na vodomeru, na koju se primenjuju odluke osnivača i pojedinačni akti komunalnih preduzeća u čijoj je nadležnosti pružanje usluga očitavanja potrošnje vode iskazane na vodomeru.“
Napomena: U okviru Privredne komore Srbije Udruženje posluje kao Grupacija vodovoda i kanalizacije PKS. Inicijativu za ovakvo zakonsko rešenje kod Ministartsva smo pokrenuli još 2016. godine (dokaz u prilogu 1), ali nije bilo odgovora. Prekjuče, 20. 11. 2019, na sednici Skupštine Udruženja, koja je najviši organ organizovanog delovanja srpskih vodovoda, jednoglasnom snažnom podrškom, odlučeno je da se „stara“ inicijativa ponovi, sa nadom da će se naš glas sada čuti i uvažiti, s obzirom da ga dostavljamo u toku javne rasprave o Nacrtu zakona (odluka Skupštine u prilogu 3).
„Prodavac je dužan da bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od dana prijema reklamacije, pisanim ili elektronskim putem odgovori potrošaču na izjavljenu reklamaciju, izuzev odgovora na reklamacije za pružene usluge od opšteg ekonomskog interesa za koje se primenjuje rok od petnaest dana od dana prijema reklamacije. Odgovor prodavca na reklamaciju potrošača mora da sadrži odluku da li prihvata reklamaciju, obrazloženje ako ne prihvata reklamaciju, izjašnjenje o zahtevu potrošača o načinu rešavanja i konkretan predlog u kom roku će i kako rešiti reklamaciju ukoliko je prihvata. Rok za rešavanje reklamacije ne može da bude duži od 15 dana, odnosno 30 dana od dana podnošenja reklamacije za tehničku robu, nameštaj i usluge od opšteg ekonomskog interesa.“
Napomena: Ovaj predlog nećemo posebno obrazlagati, već se u tom delu pridružujemo obrazloženju koje je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija“ juče dostavilo Ministarstvu, a koji je jednoglasno podržan na prekjučerašnjoj sednici Skupštine Udruženja vodovoda i kanalizacije Srbije.
Navedeno rešenje iz prvog stava člana 90. Nacrta, identično je rešenju iz člana 91. Zakona o zaštiti potrošača, za čiju izmenu i dopunu je ovo udruženje, u saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Ministarstvu dostavilo predlog još 2016. godine (prilog 1). Tekst tada pokrenute inicijative je objavljen na internet portalu Udruženja www.udruzenjevodovoda.org
Primena Zakona o zaštiti potrošača ( „Sl. glasnik RS“ br.62/2014), (u daljem tekstu: Zakon) i tumačenje čl.91 stav 1 Zakona od strane inspekcije, a u skladu sa ovlašćenjima nadležnih inspektora preciziranih čl.156 Zakona, dovelo je do remećenja procesa rada pojedinih preduzeća vodovoda i kanalizacije Srbije.
Prethodno pomenutu odredbu Zakona, naime, tržišni inspektori tumače tako da postoji obaveza komunalnog preduzeća koje u svojstvu Trgovca u smislu Zakona vrši usluge očitavanja potrošnje vode preko vodomera, da tu uslugu mora vršiti jednom mesečno, tj. da se vodomer mora očitati jednom mesečno, kako bi se pratila ostvarena potrošnja vode i zaduženje iskazano na računu na mesečnom nivou.
Uz svo uvažavanje zaštite potrošača i Zakona o kome govorimo, napominjemo da su sva preduzeća vodovoda i kanalizacije oduvek, a često u gotovo nemogućim uslovima, radila na ispunjenju cilja koji je iznad svih poslovnih ciljeva – da stanovništvo ove zemlje redovno snabdevaju kvalitetnom zdravstveno ispravnom vodom za piće. U tom smislu, u zajedničkom interesu preduzeća vodovoda i svih naših potrošača je obostrano zadovoljstvo, kako kvalitetom proizvoda i usluga koje pružamo, tako i računima koje ispostvaljamo za te proizvode i usluge.
Poput redovnog plaćanje računa za utrošenu vodu, koje je preduslov za finansijsku stabilnost i kontinuirano obavljanje osnovnih delatnosti, mesečno očitavanje potrošnje vode na vodomerima je velika želja svih preduzeća vodovoda. Ipak, na ovom nivou tehničko-tehnološkog razvoja i u ovakvim uslovima poslovanja, uspostavljanje mesečnog očitavanja vodomera kao zakonske obaveze je kontraproduktivno sa mnogih aspekata i moglo bi da dovede do velikih probelema u radu preduzeća vodovoda.
Primera radi, u dokumentima Evropske komisije najčešće se govori o „pametnim brojilima“ (smart meters), koja su za našu praksu još nedostižna, ali obaveza mesečnog očitavanja ne postoji čak ni za takve merne uređaje. U jednom od dokuemnata (Guidance note on Directive 2012/27/EU on energy efficiency, amending Directives 2009/125/EC and 2010/30/EC, and repealing Directives 2004/8/EC and 2006/32/EC, Articles 9-11: Metering; billing information; cost of access to metering and billing information), pored ostalog, navedeno je da se potrošačima koji nemaju „smart brojila“ realna potrošnja mora očitati tromesečno ili najmanje jednom u šest meseci.
Inače, u različitim zemljama EU, pa čak i unutar pojedinih zemalja, praksa je veoma različita, ali je najčešće kvartalno čitanje potrošnje na vodomerima. U Nemačkoj se, na primer, vodomeri očitavaju jednom godišnje, pa se tako očitana potrošnja raspoređuje na račune za narednih 12 meseci. U Sidneju se potrošačima pruža mogućnost mesečnog očitavanja, ali za to plaćaju dodatnih 30,3 dolara… (prilog 2)
Dokument (PDF -format)
Polazne osnove predloga platforme za javnu raspravu o viziji komunalnih delatnosti Srbije
Pera Marković, dipl.pravnik
U tehničko-tehnološkom i poslovnom smislu, vršioci komunalne delatnosti i stanje komunalne infrastrukture u Srbiji danas se približavaju tački nakon koje više neće moći da se govori o reformi, jer neće imati šta da se reformiše. Situacija je takva da komunalna preduzeća i infrastruktura kojom upravljaju sve brže klize ka stanju koje će moći da se reši praktično samo ponovnim uspostavljanjem i ponovnom izgradnjom, što je nemoguće. Očuvanje vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture isuviše je važno da bi se dozvolilo da ostanu talac neodlučnosti donosilaca odluka i celog društva.
Zato je pokretanje ozbiljne stručne rasprave o viziji komunalnih delatnosti od izuzetnog značaja. Njen izostanak ne samo da preti kolapsu vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture, nego prikriva jedno mnogo važnije pitanje – a to je funkcionisanje i opstanak naših gradova. Komunalne delatnosti su jedna od svega nekoliko nevidljivih potki svakog grada i urbanog života.
Nakon kraha dva glavna modela (socijalističkog – etatističkog i kejnzijanskog – etatizovanog), planiranje društvenog razvoja pretrpelo je mnoge izmene, uslovljene u krajnjoj instanci različitim tretmanom privatne svojine i individualnih sloboda (premda to nije uvek tako očigledno). Jedna od izmena, koja još uvek nije našla svoju punu primenu u našim planskim i strateškim dokumentima, obuhvata VIZIJU i MISIJU samog dokumenta.
Rečeno jednostavnim rečnikom, VIZIJA predstavlja željeno stanje u oblasti za koju se donosi plan, koje će se postići primenom plana, dok MISIJA predstavlja ulogu, aktivnosti i/ili moralni osnov donosioca plana za ostvarivanje željenog stanja. U normativnom smislu, vizija i misija u planskom i strateškom dokumentu predstavljaju preambulu i nemaju neposredno pravno dejstvo. Ovde će biti reči o viziji komunalnih delatnosti, dok će misija biti zanemarena, jer je ona pitanje konkretne politike donosioca planskog ili strateškog dokumenta.
I
Koja je važeća vizija komunalnih delatnosti?
Posmatrano striktno formalno, u Srbiji nema takve vizije, pošto se nijedan strateški dokument Vlade ne odnosi eksplicitno na komunalne delatnosti. Najpoznatiji dokument na ovu temu bio je nacrt Strategije restrukturiranja javnih komunalnih preduzeća (JKP) u Srbiji[1], koju je 2011. godine pripremilo Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, uz podršku Evropske unije i USAID, uz saradnju i učešće svih većih međunarodnih finansijskih institucija (SB, EBRD, KfW). Ali, ovaj nacrt nikada nije usvojen. Osnovne postavke tog nacrta bile su:
Iako navedena strategija nije usvojena, njene osnovne postavke su u celini prihvaćene u Nacionalnom programu zaštite životne sredine za period 2010–19. godine[2], koji je jedini Vladin dokument posvećen velikim delom komunalnim delatnostima i zbog toga se može smatrati najvažnijim dokumentom koji sadrži viziju komunalnih delatnosti.
Pored toga, Nacionalni program zaštite životne sredine sadrži detaljnu obradu još jedne osnovne postavke od značaja za komunalne delatnosti, koja u nacrtu Strategije restrukturiranja JKP u Srbiji nije bila razrađivana, a to je sistem finansiranja komunalnih delatnosti, što bi bila sedma osnovna postavka vizije komunalih delatnosti:
Na ovaj načini zakoružena je vizija komunalnih delatnosti u Srbiji. Iako je ona „prećutna“, može se reći da je kao takva prihvaćena i od stručne javnosti, i od Vlade, jednako u pogledu (ne)donošenja propisa (zakona i podzakonskih akata), kao i u pogledu (ne)obezbeđivanja finansijskih sredstava za razvoj komunalne delatnosti.
Činjenice da ove godine ističe važenje Nacionalnog programa zaštite životne sredine, zatim da reforma JKP i dalje nije ni na vidku, kao i da je stanje u komunalnim delatnostima danas gotovo jednako stanju iz perioda pripreme, odnosno usvajanja pomenuta dva dokumenta, otvaraju pitanja sadržine i održivosti ove „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti.
Iako su u pogledu stanja komunalnih delatnosti u Srbiji činjenice tužno uporedive sa stanjem pre 2010. godine, pri proceni ovakve „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti mora se uzeti u obzir da se polazne okolnosti danas sasvim razlikuju u pogledu poverenja u tržište. Svetska finansijska kriza 2008–09. godine i evrpska dužnička kriza 2010–11, koja je eksplodrala u potonjoj grčoj fiskalnoj krizi formalno okončanoj tek 2018, otkrile su granice održivosti tržišno ustrojenih društava i država, jasno ukazujući da određeni tržišni modeli društvenog razvoja, zamišljeni kao univerzalni i upotrebljivi u svim okolnostima, imaju domašaj koji je uslovljen osobinama društva, što se do tada potpuno ignorisalo. Takođe, krize su pokrenule i svojevrsni talas resocijalizacije, koji je, naročito u Latinskoj Americi, zamenio privatizaciju u komunalnim i društvenim delatnostima (zdravstvo, obrazovanje).
II
Iako ni prve tri osnovne postavke „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti u Srbiji nisu potpuno zakonski regulisane, ono što izaziva najveće otpore i prepreke jesu poslednje dve osnovne postavke – učešće privatnog kapitala i naknada za usluge korisnicima kao osnovni izvor finansiranja.
Učešće privatnog kapitala u komunalnim delatnostima se obično predstavlja sintagmom javno-privatna partnerstva (JPP) i u Srbiji se duže od 15 godina navodi kao potencijalno dobro rešenje za problem finansiranja izgradnje komunalne infrastrukture. Ali, u praksi je i dalje retkost. Najprisutnije je u delatnostima gradskog i prigradskog prevoza putnika, održavanja ulica i puteva, delatnostima zoohigijene, upravljanja komunalnim otpadom i obezbeđivanja javnog osvetljenja, što znači da se najmanje primenjuje u izgradnji komunalne infrastrukture, a najviše u obavljanju delatnosti. Učešće privatnog sektora u delatnosti snabdevanja vodom za piće po zakonu je ograničeno, ali ne i u delatnosti prečišćavanja i odvođenja atmosferskih i otpadnih voda, tako da je tema JPP od značaja i za vodovodna preduzeća kao jedinstvene vršioce obe ove delatnosti.
Vrlo je upadljivo da u Srbiji, i pored postojanja JPP (nevezano od skromnosti obima), nema skoro nikakvih podataka o njihovim odlikama, a naročito ne o njihovom uticaju na lokalni budžet, kvalitet i cene komunalnih usluga, što je njihova najvažnija svrha. Najpoznatije i najveće JPP u Srbiji je Bus Plus sistem za naplatu karata i upravljanje vozilima javnog prevoza u Beogradu, uspostavljeno 2010. na rok od 10 godina, što znači da je pred istekom. Ali, umesto da ono bude izvor iskustava za primenu JPP u komunalnim delatnostima kod nas, jednako pozitivnih i negativnih, ono je i dalje političko pitanje par excellence. Politički karakter JPP je potvrđen, ako ne i dodatno naglašen potpisivanjem ugovora o koncesiji za pružanje usluge tretmana i odlaganja komunalnog otpada u deponiji Vinča 2017, na rok od 25 godina. Pitanje učešća privatnog kapitala u komunalnim delatnostima u ovakvim okolnostima ostaje tema zatvorena za raspravu, ali i zatvorena za prikupljanje podataka i razumevanje.
Sa druge strane, kada se govori o naknadama za usluge korisnicima kao osnovnom izvoru finansiranja komunalne infrastrukture, treba napomenuti da je ta infrastruktura u Srbiji najvećim delom koncipirana 50-ih, a izgrađena 70-ih godina prošlog veka. Infrastruktura danas dospeva u stanje u kojem troškovi održavanja značajno rastu, dok istovremeno snažno pristižu ogromne potrebe njenog proširenja novim postrojenjima, naročito u pogledu otpadnih voda.
Njena izgradnja u vreme najvećeg obima bila je finansirana iz četiri ravnopravna stuba: 1) iz budžeta opština i u manjoj meri države, 2) iz naknada za usluge korisnicima, 3) parafiskalnih davanja privrede (doprinosi) i 4) parafiskalnih davanja korisnika (samodoprinos). Pri kraju socijalističkog perioda, 80-ih godina, samo je četvrti stub opstao kao stabilan izvor za kapitalne investicije u komunalnu infrastrukturu (u mnogim opštinama to je bio skoro jedini izvor finansiranja investicija). Naknade za usluge korisnicima, kao osnovni izvor finansiranja komunalne infrastrukture, u sadašnjoj „prećutnoj“ viziji komunalnih delatnosti imaju funkciju zamene trećeg i četvrtog stuba finansiranja iz socijalističkog perioda. Međutim, očito je da se time ne mogu nadomestiti izdvajanja nekadašnjeg trećeg stuba, doprinosa od privrede. Tu se kao bitno pitanje pojavljuju i posledice svetske finansijske krize – da društva nisu jednako otporna na krize, niti jednako sposobna da se prilagođavaju tržištu.
Paradoksalno, ovime se pokazuje da se i Vlada i lokalne vlasti u Srbiji ponašaju veoma razumno tretirajući cene komunalnih usluga već 30 godina kao suštinski političko pitanje, bez obzira na deklarativna zalaganja za tržišno orijentisane reforme. Međutim, posledica ove hipokrizije jeste sada već neodrživo zaostajanje komunalne infrastrukture i posledični „međuprostor“ u kojem su vršioci komunalnih delatnosti, iz kojeg se ne nazire izlaz.
Vrlo je lako odbaciti šestu i sedmu postavku iz sadašnje „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti u Srbiji – učešće privatnog kapitala i naknade za usluge korisnicima kao osnovni izvor finansiranja. One ne samo što su najspornije postavke, već ih i domaća praksa uporno izbegava. Ali, time se ništa neće rešiti. Ovo izbegavanje se ne bi smelo ignorisati, jer traje predugo i u krajnjoj liniji proizvodi zabrinjavajuću promenu stanja.
Naime, vršioci komunalne delatnosti i stanje komunalne infrastrukture u Srbiji se zbog izbegavanja primene šeste i sedme postavke „prećutne“ vizije komunalnih delatnosti, naročito u malim opštinama i nerazvijenim regionima, približavaju tački nakon koje više neće moći da se govori o reformi, jer neće imati šta da se reformiše – i vršioci i infrastruktura dospeće u stanje koje će moći da se reši praktično samo ponovnim uspostavljanjem i ponovnom izgradnjom, što je nemoguće. Očuvanje vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture isuviše je važno da bi se dozvolilo da ostane talac neodlučnosti donosilaca odluka i celog društva.
Zato je pokretanje ozbiljne stručne rasprave o viziji komunalnih delatnosti od izuzetnog značaja. Njen izostanak ne samo da preti kolapsu vršilaca komunalnih delatnosti i komunalne infrastrukture, nego prikriva jedno mnogo važnije pitanje – a to je funkcionisanje i opstanak naših gradova. Komunalne delatnosti su jedna od svega nekoliko nevidljivih potki svakog grada, bez koje ne postoji savremeni grad, a naročito ne gradski način života. Sigurno da se raspravama ne može rešiti ideološka teskoba koja prati komunalne delatnosti danas, ali se o toj teskobi ne sme ni ćutati, jer se time stanje maskira pred sopstvenom svešću, a bolna rešenja unedogled odlažu. Učešće privatnog kapitala u komunalnim delatnostima i povećanje cena komunalnih usluga jesu pre svega teška politička pitanja, ali izbegavanje otvorene rasprave na ovu temu ih neće učiniti lakšim, već naprotiv, još težim i neprijatnijim, a time još privlačnijim za izbegavanje donošenja bilo kakvih odluka.
Stručna rasprava o viziji komunalnih delatnosti morala bi konačno i da otvori ovu temu za stručnjake iz svih oblasti kojima je ona redovna tema (urbanisti, arhitekti, pravnici, sociolozi, ekolozi i drugi). Do sada je ova tema bila predmet kojem se pristupalo sa strogo ekonomsko-finansijskog aspekta što je i dovelo do njene prećutne forme, ignorisanjem stručnjaka koji nisu ekonomisti, iako su oni ti koji bi tu imali šta da kažu. Možda oni ne mogu doneti odgovore na problem nedostatka finansija, ali sigurno mogu ponuditi korisne ideje koje će baciti novo svetlo i omogućiti novi pristup i razumevanje samog problema, čime bi se dopunio ekonomsko-finansijski pristup i time postavila nova, ali sada više ne prećutna vizija koja bi bila razumljiva i prihvatljiva i građanima, zbog kojih se na kraju krajeva sve i radi.
[1] http://www.misp-serbia.rs/?p=3280&lang=sr
[2] http://www.zzps.rs/novo/kontent/stranicy/propisi_strategije/Nacionalni_program_zastite_%20zs.pdf