Javna rasprava o Nacrtu zakona o vodi za ljudsku upotrebu

  • Posle okruglih stolova u Nišu i Beogradu, danas se završava javna rasprava koju je organizovalo i sprovelo Ministarstvo zdravlja

  • U saradnji sa Udruženjem za tehnologiju vode, dostavili smo primedbe i komentare na predloženi tekst

Stupanjem na snagu ovog zakona prestaće da važe neke odredbe Zakona o bezbednosti hrane, odredbe Zakona o vodama koje se odnose na zdravstvenu ispravnost vode za piće, kao i Zakon o fluorisanju vode za piće i svi podzakonski propisi doneti na osnovu tog zakona

Javna rasprava o Nacrtu zakona o vodi za ljudsku upotrebu vodi se od 12. marta, a do sada su održana dva okrugla stola na kojima su predstavljena predložena rešenja. Prvi skup održan je 12. marta u niškom Institutu za javno zdravlje, a drugi tri dana kasnije, 15. marta u Beogradu, u Privrednoj komori Srbije.

Nacrt zakona je sačinila radna grupa u kojoj su bili predstavnici Ministarstva zdravlja i instituta za javno zdravlje Srbije, Vojvodine, Beograda i Niša. Predloženim tekstom uređuje se zdravstvena ispravnost i kvalitet vode ljudsku upotrebu, obaveze subjekata u poslovanju vodom, način obavljanja monitoringa i službenih kontrola, sistem obaveštavanja i informisanja, nadležnost državnih organa i druga pitanja od značaja za ovu tematiku.

S obzirom da je danas poslednji dan javne rasprave, još uvek nema zvaničnih informacija o prispelim primedbama i sugestijama. Stručni tim Udruženja za tehnologiju vode i sanitarno inženjerstvo i našeg udruženja dostavio je Ministarstvu primedbe i komentare (tekst možete preuzeti ovde).

Izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi

  • Ministarstvo finansija objavilo je izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara

„Sve primedbe, predlozi i sugestije biće razmatrani u okviru rada radne grupe, nakon čega će se opredeliti konačni stavovi“, kaže se u izveštaju

Tokom održanih prezentacija i okruglih stolova o Nacrtu zakona, učesnici u raspravama izneli su više od 200 predloga, uputili mnoga pitanja i naveli komentare, od kojih su neki bili načelnog karaktera.

Najveći broj podnetih predloga odnosi se na naknade za zaštitu životne sredine,  korišćenje energije i energenata i naknade za vode.

Tekst Izveštaja možete preuzeti ovde.

Javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara

  • Preko 80 privrednih društava, udruženja i pojedinaca dostavilo je više od 200 predloga za izmene Nacrta
  • Najveći broj predloga odnosi se na naknade za zaštitu životne sredine, korišćenje energije i energenata, kao i za vode

Foto: Regionalna privredna komora Južnobačkog upravnog okruga

Po rečima ministra finansija, dr Dušana Vujovića, osnovni razlog donošenja zakona je sistemsko uređenje ove oblasti koja je do sada bila predmet 15 posebnih zakona i preko 20 podzakonskih propisa

Okruglim stolom u Novom Sadu, 20. marta 2018. završena je javna rasprava o Nacrtu zakona o naknadama za korišćenje javnih dobara. Zbog velikog interesovanja javnosti, rok za završetak rasprave produžavan je u dva navrata i zaključen predstavljanjem predloženih rešenja u Regionalnoj privrednoj komori Južnobačkog upravnog okruga na okruglom stolu, kome je predsedavao dr Dušan Vujović, ministar finansija Republike Srbije. Prema njegovim rečima, osnovni razlozi za donošenje zakona su sistemsko uređivanje naknada za korišćenje javnih dobara, transparentnost, predvidivost troškova poslovanja i racionalno korišćenje javnih dobara.

Nacrt je sačinila Radna grupa, u čijem radu su učestvovali predstavnici državnih organa i organizacija, privrednih subjekata, poslovnih udruženja, stručne javnosti, međunarodnih organizacija i drugi zainteresovani učesnici. Javnu raspravu je  sprovelo  Ministarstvo finansija.

Cilj ovog velikog posla je da se jednim dokumentom definiše šta je javno dobro, ko je njegov korisnik i kolike su naknade za korišćenje prirodnih resursa, što je do sada bilo regulisano u odredbama 15 zakona i velikom broju podzakonskih akata.

U odnosu na dosadašnja rešenja, u oblasti proizvodnje i distribucije vode za piće Nacrt nije doneo veće promene. U devetom poglavlju određene su vrste naknada za vodu (za korišćenje voda, za izvađeni rečni nanos, za odvodnjavanje i za korišćenje vodnih objekata i sistema), kao i način njihovog obračuna.

Novina ima u oblasti naknada za zaštitu životne sredine (deseto poglavlje), gde se, od predloženih osam, tri odnose na preduzeća vodovoda i kanalizacije (naknada za zagađivanje životne sredine, za zaštitu i unapređenje životne sredine i za zagađivanje voda). Prema proceni naših članova, u toj oblasti ima izvesnih  nedoumica za preduzeća vodovoda  i neophodno je da se predložena rešenja pažljivo analiziraju.

U narednom periodu Ministarstvo finansija će analizirati sve primedbe, predloge i sugestije učesnika u javnoj raspravi i sačiniti izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi.

Druga faza rekonstrukcije fabrike vode u Užicu

Izvor: www.mgsi.gov.rs

Ugovore o finansiranju i izvođenju radova potpisali su potpredsednica Vlade i ministarka Zorana Mihajlović, gradonačelnik Užica Tihomir Petković (desno) i u ime izvođača, konzorcijuma na čelu sa preduzećem “Jedinstvo” iz Sevojna, direktor te firme Mića Mićić

Potpredsednica Vlade i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, prof. dr Zorana Mihajlović, potpisala je 23. marta ugovor vredan 310 miliona dinara za drugu fazu rekonstrukcije i dogradnje fabrike vode u Užicu.

“Cilj Vlade je da svaki grad u Srbiji ima zdravu pijaću vodu. Danas smo potpisali ugovor za radove u drugoj fazi vredne 310 miliona dinara, s ciljem da za osam meseci, koliko po ugovoru traju radovi, fabrika izgrađena pre 38 godina bude kompletno rekonstrisana i da 70.000 građana Užica može ponovo da se snabdeva vodom sa akumulacije “Vrutci” do kraja 2018. godine“, rekla je ministarka posle potpisivanja ugovora u Vladi Srbije.

Ona je dodala da od izvođača očekuje da, kao i u prvoj fazi, radove završi u dogovorenom roku i kvalitetu, kako bi građani Užica dobili fabriku koja će služiti i budućim generacijama Užičana.  Gradonačelnik Užica Tihomir Petković rekao je da su rekonstrukcija i dogradnja fabrike vode najvažniji projekat za ovu generaciju Užičana i da rešava problem vodosnabdevanja za generacije koje dolaze. Direktor “Jedinstva” iz Sevojna, Mića Mićić, rekao je da je ova kompanija, koja je realizovala i prvu fazu radova, spremna da završi projekat u celosti i u roku.

Radovi u drugoj fazi rekonstrukcije i dogradnje postrojenja za prečišćavanje vode “Petar Antonijević” u Užicu podrazumevaju uvođenje u tehnološki proces prerade vode tehnologiju filtriranja vode filterima sa aktivnim ugljem, koji potpuno eliminišu uticaj algi, čime će se omogućiti potpuno bezbedno korišćenje vode iz akumulacije „Vrutci“. Za to je neophodno izgraditi kompletno nov objekat sa odgovarajućom opremom i laboratorijom, što će biti urađeno kroz drugu fazu radova, kao i završetak rekonstrukcije starih objekata, peščanih filtera i taložnika.

Prva faza radova sa ukupnim ulaganjem od 400 miliona dinara, od kojih je 360 miliona obezbedilo Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, realizovana je u 2017. godini. Radovima izvedenim u prvoj fazi dobijene su značajno poboljšana tehnološka linija prerade vode i sigurnost u snabdevanju grada vodom, a ugrađena je i najsavremenija oprema za tretman voda. Od ukupne vrednosti radova u drugoj fazi, koja iznosi 309,8 miliona dinara, oko 20 miliona dinara obezbediće Grad Užice iz svog budžeta.

Cеnа vоdе pоd lupоm

  • Sadašnji raspon između tarifa za domaćinstva i privredu iznosi 1 : 2,02
  • Prema navodima „Komdela“, Poslovnog udruženja komunalnih delatnosti, ukoliko bi bili prihvaćeni predlozi komunalnih preduzeća obuhvaćenih nedavnom anketom, raspon bi se smanjivao do nivoa 1 : 1,63

„Dirеktivе ЕU zаhtеvајu sistеm ‘јеdnа uslugа – јеdnа cеnа’, pа mоrаmо tеžiti dа u budućnоsti cеnа budе јеdinstvеnа zа svе, оsim subvеnciоnisаnih i pоvlаšćеnih kаtеgоriја“, kаžе Duškо Ljuјić

Uvažavajući sve specifičnosti vodovoda u Srbiji i „ulaza“ koji utiču na formiranje cene vode, ova oblast zaslužuje ozbiljnu ekspertizu, izaziva brojne nedoumice i traži odgovor na pitanje koja je realna cena vode koja će omogućiti održivost vodovodnog sistema, a da ne bude balast za privredu i građane?

Tim povodom Duško Ljujić, član Upravnog odbora našeg udruženja i direktor JKP „Vodovod Užice“ dao je intervju za užičke „Vesti“, najstariji nedeljnik u jugozapadnoj Srbiji. Integralni tekst možete preuzeti ovde.

Naš kolega na prestižnom MIT-u

Na Masačuseckom Institutu za tehnologiju  MIT u Bostonu (SAD), na Fakultetu za softverske nauke i veštačku inteligenciju, od 27. do 30. marta, održana je Konferencija modela i procesa teorije sistema.

U konkurenciji 30 prispelih, rad dr Aleksandra Šotića, izabran je za izlaganje svetskoj naučnoj javnosti. Pored drugih naučnih radova iz oblasti medicine, svemirske, avio, automobilske, prehrambene i vojne industrije, rad našeg kolege „Modeli i procesi teorije sistema kao metodologija za analizu rizika vodovodnih sistema’ bio je jedini rad iz oblasti voda na ovogodišnjoj konferenciji.

Kako kaže naš kolega, tokom sedmodnevnog boravka u Bostonu, uspostavljeni su kontakti sa evropskim istraživačima, a dogovorena je i inicijativa za osnivanje evropske mreže za istraživanje bezbednosti sistema.

Pirot domaćin Međunarodne konferencije za otpadne vode

Zoran Nikolić, direktor pirotskog vodovoda, mr Vladan Vasić, gradonačelnik Pirota, Borko Rangelov, saradnik Udruženja za tehnologiju vode i Dalibor Joknić, sekretar Udruženja za komunalne delatnosti Privredne komore Srbije (sleva na desno)Najveći događaj u Srbiji, vezan za vode, u 2017. godini održava se u Pirotu. Organizatori Međunarodne konferencije za otpadne vode su JP “Vodovod i kanalizacija” i grad Pirot. U radu Konferencije učestvuje oko dvesta stručnjaka  iz Srbije i inostranstva.

Ovaj događaj je otvorio gradonačelnik Pirota, mr Vladan Vasić, koji je gostima poželeo dobrodošlicu i prezentovao urađene značajne projekte u minulom periodu. Pored toga,  upoznao je prisutne sa činjenicom da je prema podacima Republičkog Zavoda za statistiku po visini prosečne zarade Pirot napredovao sa osamdesetog mesta na dvadeset i četvrtu poziciju.

– Grad Pirot i naš vodovod su dobro pozicionari u Srbiji i iz tog razloga smo dobili priliku da budemo domaćini ovog međunarodnog skupa. Zajedno sa lokalnom samoupravom učinili smo dosta za Pirot, a radićemo i dalje, jer nas čeka još puno poslova – rekao je Zoran Nikolić, direktor pirotskog „Vodovoda i kanalizacije“.

Predrag Bogdanović, predsednik Skupštine Udruženja za tehnologiju vode, pohvalio je Pirot kao domaćina za izvanrednu organizaciju skupa, ali i kao dugogodišnjeg partnera.

– Beograd i Pirot imaju dugu uspešnu saradnju, kao i beogradski i pirotski vodovod. Dugo se dogovaramo sa direktorom Nikolićem da organizujemo ovakav skup u Pirotu, i drago mi je što smo u tome uspeli. Pirot je u mnogome grad za primer, i raduje me što godinama uspešno rešava sve probleme sa vodosnadbevanjem. Imate Regionalnu sanitarnu deponiju, na dobrom ste putu da izgradite i postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, tako da će Pirot postati u potpunosti ekološki i čist grad – izjavio je Predrag Bogdanović.

Konferencija o otpadnim vodama

Grad Pirot i pirotski vodovod domaćini su
47. Konferencije „Otpadne vode, komunalni čvrst otpad i opasan otpad“

U saradnji sa Privrednom komorom Srbije, Udruženje za tehnologiju vode, naše udruženje i Institut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, od srede, 5. do petka, 7. aprila, u Pirotu organizuju 47. Konferenciju iz oblasti komunalnih i industrijskih otpadnih voda, komunalnog čvrstog otpada i opasnog otpada. U okviru skupa, drugog dana, 6. aprila, biće održana sednica Skupštine našeg udruženja.

Konferencija će se održati u prelepom ambijentu Hotela „Ana luks spa“, a domaćini, Grad Pirot i pirotski „Vodovod i kanalizacija“, spremno dočekuju najavljene učesnike i goste.

Ovogodišnji Svetski dan voda širom sveta svečano je obeležen ukazivanjem na značaj potrebe prečišćavanja otpadnih voda. Tema otpadnih voda prva je tematska oblast Konferencije kojoj je posvećen rad prvog dana. Nizom stručnih radova i diskusija, pored ostalog, biće razmatrano integrisano upravljanje otpadnim vodama, nacionalna i regulativa Evrospke unije (EU) iz ove oblasti, informacioni sistemi i njihov značaj u zaštiti voda, akreditacija laboratorija za rad u ovoj oblasti…

Drugi dan je posvećen temama komunalnog čvrstog i opasnog otpada. Stručnim radovima će, pored ostalih, biti obrađeni mnogi aspekti integrisanog upravljanja otpadom, savremene tehnike tretmana, sanitarne deponije, upravljanje otpadnim uljima, ambalažom i ambalažnim otpadom… U okviru teme opasnog otpada biće obrađeni različiti aspekti upravljanja industrijskim, medicinskim, farmaceutskim, otpadom životinjskog porekla, kao i nacionalna i regulativa EU iz ove oblasti.

Trećeg dana učesnici skupa će imati priliku da obiđu Pirot i posete postrojenje za preradu otpadnih voda u bugarskoj prestonici Sofiji.

Uspеšnа оdbrаnа dоktоrskе disеrtаciје

Aleksanadar Šotić

Aleksanadar Šotić

U pеtаk, 23. sеptеmbrа 2016, nа Grаđеvinskоm fаkultеtu Univеrzitеtа u Bеоgrаdu (Kаtеdrа zа hidrоtеhniku i vоdnо-еkоlоškо inžеnjеrstvо), nаš kоlеgа  Аlеksаndаr Šоtić (nа slici), kооrdinаtоr АМ (Asset Management) cеntrа Udružеnjа zа tеhnоlоgiјu vоdе i sаnitаrnо inžеnjеrstvо, оdbrаniо је dоktоrsku disеrtаciјu „Меtоdоlоgiја аnаlizе rizikа pri uprаvlјаnju infrаstrukturnim srеdstvimа vоdоvоdnih sistеmа“.

Disеrtаciја је rаđеnа pоd mеntоrstvоm prоfеsоrа dr Маrkа Ivеtićа, а u kоmisiјi zа оdbrаnu rаdа, pоrеd njеgа, bili su prоfеsоr dr Јаsnа Plаvšić i prоfеsоr dr Drаgаn Sаvić sа britаnskоg Univеrzitеtа „Exeter“.

U zаklјučku Kоmisiје, pоrеd оstаlоg, istаknutо је dа је disеrtаciја vrеdаn dоprinоs оd vеlikоg znаčаја zа primеnu u prаksi uprаvlјаnjа vоdоvоdnim sistеmimа, kојi dоnоsi instrumеntе zа stvаrаnjе оkružеnjа u kоmе ćе оdrživа primеnа nоvih znаnjа iz оvе оblаsti biti rеdоvnа аktivnоst.

Naučno dokazano, fluor je otrovan za ljudski mozak

Webtribune.rs (24. jul 2016)

Nedavno sprovedeno istarživanje objavljeno u svetski priznatom medicinskom časopisu klasifikuje fluoride u neurotoksine i navodi da oni imaju smrtonosan uticaj na razvoj ljudskog mozga.

Istraživanje časopisa Lancet otkriva da fluoridi, uz druge otrovne materije kao što su arsen, olovo i živa, imaju štetno dejstvo na razvoj ljudskog mozga, piše “Naturalnews.com” .

Veliki broj država upumpava fluoride u sisteme za prenos pijaće vode i tvrde da ne postoje zdravstveni rizici.

Zašto se fluoridi dodaju u vodu?

Fluoridi se dodaju u vodu zbog zastarelog shvatanja da oni sprečavaju propadanje zuba, navodi časopis Scientific America. Ljudi su ubeđeni da, pri redovnom korišćenju u malim količinama, fluoridi pospešuju rast zubne gleđi i sprečavaju nastanak karijesa.

Međutim, modernija istraživanja pokazuju da je stopa propadanja zuba (nastanak karijesa) toliko niska da efekat fluorizacije vode ne može biti ocenjen. To znači da korist fluorizacije vode ne može biti naučno dokazana – navodi organizacija Fluoride Alert.

Postoje mnogi sigurniji načini za nadoknađivanje fluorida u zubima. Postoji jednostavan petnaestominutni tretman gelom – tvrdi novinar lista Ye Olde. Takođe, mladi ljudi se mogu testirati, iako je sigurno da će nedostatak fluorida uočiti njihov stomatolog i predložiti načine pomoću kojih se stanje može izlečiti.

Ono malo koristi koje bi voda obogaćena fluoridima imala osporava se time što fluoridi ne moraju da se progutaju da bi koristili zubima – tvrdi organizacija Fluoride Alert.

Kakve su zaista opasnosti unošenja fluorida u organizam?

Fluoridi su industrijska hemijska supstanca uglavnom kontaminirana česticama opasnih teških metala kao što su olovo, arsen i radijum. Ovi teški metali se talože u našem organizmu tokom vremena i povezuju se sa nastankom raka i drugih oboljenja u organizmu.

Paste za zube na pakovanjima imaju upozorenje o opasnosti u slučaju da je previše progutate, i to uglavnom zbog sadržaja fluorida. U Evropi se dodavanje fluorida u vodu ne praktikuje, pri čemu države poput Austrije, Belgije, Nemačke, Danske, Švedske, Norveške i Holandije ne dozvoljavaju dodavanje fluorida u vodu.

Kako se navodi u najnovijem istraživanju Lancet-a, „Sistematska procena je identifikovala pet različitih sličnih industrijskih hemikalija kao razvojne neurotoksine: olovo, metilživa, arsen, toluen… Otkriveno je i šest dodatnih razvojnih neurotoksina među kojima su mangan, fluoridi…“. Studija napominje da neurorazvojni poremećaji poput ADHD-a, disleksije i drugi kognitivni poremećaji pogađaju na milione dece širom sveta.

Sve više ljudi širom sveta priključuje se pokretu koji se bori protiv dodavanja industrijskih fluorida u zalihe vode zahvaljujući povećanju svesti o štetnom uticaju koje ima ovakva voda na ljudsko zdravlje, naročito ako se pije dugi niz godina.

Ako ste zabrinuti zbog količine fluorida koju unosite u svoje telo pređite na upotrebu pasta za zube koje ne sadrže fluoride i širite saznanje o opasnostima fluorizacije.